среда, 29. јануар 2014.

Salata sa piletinom, testeninom, šampinjonima i susamom

Prilično glomazan naziv, ali nemam drugi. Mogla ga je dobiti i po imenu moje kume, pošto je najradije klopam kod nje, na slavi. Inače, recept je bez recepta. Par puta sam je pitala kako pravi, svaki put dobila odgovor u fazonu, pa ja to onako, otprilike.


To podrazumeva jedno pakovanje šampinjona ili teglu kiselih (ako sam dobro upamtila), jedno belo meso i ostalo po ukusu. Ja sam je napravila sa obarenim šampinjonima koje nisam zakiselila, ali možete i tako ako više volite kiselije salate. Belo meso sam blago ispržila, umesto da ga skuvam. Želela sam malo intenzivniji ukus mesa. Sve u svemu, ispala je odlična. Može da parira onoj kuminoj.


Malo sam se igrala sa serviranjem, pa sam umesto klasičnih činija, koristila veće šolje za kafu. Ne moramo uvek da serviramo klasično. :)

Potrebno je:
  • oko 500g belog mesa sa koskom ili 400g filea
  • 400g svežih šampinjona
  • 120g testenine, fusili (to su tri pune šake)
  • 100g malo jače pečenog susama
  • 3 Imlekove pavlake od 180ml 20%mm
  • 300ml Polimarkovog majoneza
  • so za meso, pečurke i testeninu

Priprema:

Susam prepecite u rerni ili u nepodmazanom tiganju, da promeni boju u smeđu, ali pazite da se ne prepreče - previše potamni ili pocrni.

Belo meso bez kože obarite, ispecite u rerni ili ispržite na ulju u tiganju. Ja sam svoje skinula sa koske, skinula mu kožu, lepo usolila, pa ispržila, ali ne potpuno do kraja. Nisam imala onu rumenu koricu svuda naokolo, tek njene naznake. meso je iznutra u stvari bilo obareno, ali spolja i prženo, pa mu se malo intenzivirao ukus. Prohlađeno meso isecite na kockice, ali ne previše sitne.

Šampinjone dobro oprati, očistiti delove po potrebi, pa cele skuvati u slanoj vodi. Kada voda provri, ubaciti šampinjone, pa kuvati još 10 minuta. Po želji u vodu dodati i malo sirća, dva-tri čepa. Kuvane šampinjone vaditi rešetkastom kašikom i ostaviti da se prohlade, pa iseći na komade veličine testenine. Pre dodavanja belom mesu, malo ih stisnuti da se izbaci višak vode.

Fusilie skuvati u dobro posoljenoj vodi po uputstvu sa pakovanja. Oni se kratko kuvaju, oko 5 minuta od momenta kada ih dodate u provrelu vodu, pa voda opet provri. Testenina ne sme biti prekuvana. Kuvane isprati pod mlazom hladne vode i ostaviti da se malo prosuše na vazduhu, najbolje u nekom većem tanjiru poređane u što tanjem sloju.


Testeninu i susam izmešati sa piletinom, pa umešati pavlaku i majonez. Salatu dobro i malo duže mešati, pa ostaviti desetak sati u frižideru, najbolje 1 dan. Za to vreme, susam i testenina će upiti višak tečnosti ako je ima.


Prijatno!

Ovo je moja poslednja "ulaznica" na temu susam, koju je zadala Nataša sa bloga Moja slatka kuhinja, a u okviru igrice Ajme koliko nas je.

недеља, 26. јануар 2014.

Tahini i Preliv od Tahinija sa limunom


Tema ovomesečne Ajme koliko nas je je susam, a domaćica Nataša. Već sam objavila post za igricu, ali pridodajem još jedan i za koji dan, još jedan i time završavam ovaj krug. :)

Sasvim logična stvar, kada vam se zada ovakva tema, je napraviti Tahini (susamov puter) i sa njim Humus. Mislim da je to većini blogera palo na pamet, pa napravili ga ili ne, ali nekako Tahini je tu u idejama.

Ja sam negde davno naišla na recept, zapisala ga i to je tako ostalo kao ideja za pravljenje, pa zaboravljeno, do ovog kruga igrice. Po tom receptu ide susamovo ulje, koje nisam imala, pa sam koristila maslinovo. Sve u svemu, ne verujem da bi moja impresija bila znatno drugačija da sam sledila original i sigurna sam da bi mi Tahini ukusom bio jednako ... nedopadljiv. :/



Znam, znam, ima jak ukus, ne kusa se baš kašikom mada sam sigurna da neki i to rade, samo nismo se zavoleli. Susam stvarno volim i moram vam priznati da sam baš razočarana činjenicom da mi se Tahini ne dopada.

Nisam ga prepekla, maslinovo ulje ima divan ukus. Tekstura mu je odlična, sve je ispalo po propisu. Možda mu dam šansu u humusu ili nekom drugom jelu ili poslastici, gde ga ide manje, pa samo daje pozadinski šmek. Još ćemo se rvati ...


Tahini


Potrebno je (za 250ml):
  • 200g susama
  • 40ml biljnog ulja - susamovo ili maslinovo

Priprema:

Uzeti pleh od rerne, postaviti ga papirom za pečenje (ovo zbog lakšeg prebacivanja iz tepsije pečenog susama), pa rasporediti u jednakom sloju susam. U prethodno zagrejanu rernu na 180°C staviti pleh i nakon minut isključiti rernu i ostaviti još tri minuta da se peče. Vreme je opciono, pratite šta se dešava. Susam ne sme previše da potamni, samo malo da poremni boju.

Staviti ohlađeni pečeni susam u multipraktik, dodati ulje, pa izmiksati dok se ne dobije fina pasta. Prebaciti u teglicu, lepo zatvoriti, pa ohladiti i čuvati u frižideru.


Preliv od Tahinija sa limunom


Ooooo ludosti ....
U želji da Tahiniju dam odmah drugu šansu, a s obzirom na to da sam leblebije imala - i da imam odakle mi, odoh da izguglam nešto sa tahinijem i nađem ovo.
Sos, preliv, kako već, ide limun, peršun, beli luk, sve imam u kući. Kažu ide lepo na bareno povrće. Odlično! Kuvam supu, ima unutra tona povrća, vidim nebesa me vole, sve se lepo skockalo da ja to napravim.


Još iznenada granu Sunce iz mraka, uh, biće i slike dobre ... vadi dasku, peri peršun, činije, kači hamer brzo po stolu, fotoaparat napunjen (valjda). Nema veze što treba da napravim knedle jer je supa pri kraju, što mi je šerpa u koju treba da precedim supu prljava, što još imam sudove od tahinija (i ostale i šerpu), sa sve onim skalabudžijama za melvenje, spucao me neki entuzijazam, sva srećna što ću imati preliv za povrće.


Potrebno je:
  • 2,5 kašičice tahinija
  • 2 kašike limunovog soka
  • 1 češanj belog luka
  • trećina veće vezice peršuna
  • soli po ukusu
  • 50ml vode ili više ako želite ređi preliv

Priprema:

Peršun iseckati što sitnije, kao i beli luk. Beli luk se može i zgnječiti u pasirki. Sve sastojke dobro izmešati, dodati malo soli, probati, pa dosoliti po potrebi. Služiti uz kuvano ili pečeno povrće.

Sam za sebe, preliv je onako, gadnjikav. Mislim da mu tu još malo fali kiseline, kao i šmeka belog luka.

Uz bareno povrće je malo bolja situacija. Slatkasti ukus povrća nije poguran ukusom preliva, može se pojesti, ali ovo nije nešto što bih ikada više, ni pravila, ni jela. Ovaj preliv je odličan ako želite da zezate neke goste, zadrte tradicionalce što se klope tiče, pa im servirate kao neki vrhunski specijalitet i još da im se čudite ako se usude da vam kažu, da im se ne dopada.


Ni posle ovog posta, kao ni posle onog o Susamkama, nemam srca da vam poželim prijatno, jer je meni bilo sve, samo ne prijatno.

Ipak, ostavljam rezervu, da bi se ovako neki preliv nekom mogao i svideti. Čim se recept nalazi na mreži, znači da to ljudi prave i jedu. Svaka im čast! :D

субота, 25. јануар 2014.

Svinjski vrat sa krompirom, iz rerne

Mislim da ne postoji jednostavniji način da se krompir i mesu upakuju zajedno za jedan ručak. Pri tom, dobijete jedan izuzetno ukusan obrok, tako da je ovakva priprema idealna i kada spremate ručak za goste. Minimalno vreme pretpripreme, minimalno zaprljanog posuđa i slobodan šporet da odraditie još po nešto usput, a vreme za pripremu je sve ukupno oko sat i po.


Sad, trenutak iskrenosti. Ovo najčešće spremim kada me mrzi da kuvam. Ne mlatim se oko pripreme ništa posebno, a nemam zamerku na ručak. :D Salata uz ovo jelo bude neka sezonska, ovog puta rendani kupus.


Potrebno je za dve osobe:
  • 4 komada svinjskog vrata, tanje sečenog - oko 650g
  • 800g sirovog krompira (ovo sve pojedemo i crknemo, malo je veća količina)
  • 2 kašike svinjske masti
  • malo ulja
  • so
  • majčina dušica i beli luk (opciono)


Priprema:

Krompir oljuštiti, oprati, pa iseći na kolutove otprilike debljine prsta. Sečemo malo deblje da se ne bi raspao. Posolimo ga sa otprilike trećinom supene kašike soli, možda i manje, sve po ukusu, pa sve dobro, tu u posudi, izmešamo kašikom da se so ravnomerno rasporedi po svim kolutićima.
Ako ne bežite od začina, dodajte i malo majčine dušice.

Meso temeljno oprati pod mlazom hladne vode, ocediti, pa posoliti sa obe strane.

U đuvečaru staviti dve kašike svinjske masti, pa kašikom ravnomerno razmazati mast po dnu i vrlo malo po ivicama. Zatim naliti preko malo ulja, tek toliko da prekrije preko masti.

Po dnu đuvečare rasporediti ravnomerno krompir u jednom redu. Ako želite, možete ubaciti i cele češnjeve belog luka između. Posudu, u koj je bio krompir, isprati sa malo vode da skinete so sa zidova, manje od 100ml, pa tu vodu naliti preko krompira.


Na krompire poređati meso. Posudu dobro zatvoriti alu-folijom, da ne izlazi para iz nje. Krompir će se kuvati u masnoći odozdo i odozgo od masnoće koje meso pušta i pare, a meso će se bariti u masnoj pari.

Đuvečaru staviti u prethodno zagrejanu rernu, pa peći četrdesetak minuta. Nakon toga, izvaditi posudu, pa pažljivo, da vas para ne opeče, otklopiti foliju. Folija ostaje preko posude, ali sada puštamo paru napolje. Ostaviti tako da se kratko peče, pa potpuno ukloniti foliju i sačekati da se meso zapeče sa jedne strane, pa okrenuti da se zapeče i sa druge, izvaditi u neku posudu, pa poklopiti da se ne hladi i ne rasuši.

Krompir pažljivo pomoću neke šire varjače odvojiti od dna posude ako se zalepio, pa ga vratiti u rernu na nekih pet minuta da se i on još malo zapeče. On je, uglavnom, u ovom momentu gotov, ali je nama ukusnije da se još malo lepo zarumeni.



Prijatno!

среда, 22. јануар 2014.

Domaće kore - za početnike

Moja mama ne razvija kore, ne ume. Moja nana ume, ali ne pamtim da sam je ikada videla da to radi. Do dana današnjeg, nikada nisam nikoga gledala uživo kako pravi kore. Samo preko interneta. Moje iskustvo sa pravljenjem testa je relativno kratko, nepunih 7 godina. Sa korama još kraće.


Zbog čega se majati sa pravljenjem domaćih kora?

Stvarno, zbog čega, kada se danas mogu na svakom koraku kupiti kore, solidno dobre?!
Domaće su domaće. Znate da tu nema ničega za produžavanje svežine, izbegavate situaciju da su kore loše (debele, pocepane, buđave), plus ukus i tekstura, koji su malo drugačiji, ali nama neuporedivo bolji.

... i iz inata. Bar je kod mene proradio inat. Kad god se ove kore pomenu, uvek čujem kako je to petljancija i jako teško i domaćici koja ih pravi "svaka čast, to ne ume svako". Znate li šta je teško naučiti? Kvantu fiziku na primer. Naučiti pravljenje kora, nije! Može apsolutno svako, samo ako hoće.

Recept

Recept je krajnje jednostavan i glasi ovako:
  • 500g mekog brašna T400 
  • 300ml tople vode
  • 1 kašičica soli
  • par kašika ulja za premazivanje

Priprema:

Zamesiti glatko testo od brašna, soli i vode. Testo ostaviti da odmori 20 -30min, pokriveno plastičnom folijom. Testo nakon toga podeliti na dva dela, pa svaki deo malo premesiti i oblikovati jufku. Jufke ostaviti pokrivene kratko da odstoje zbog lakšeg razvlačenja, pa ih razvući u krug. Tanjir na koji se stavlja jufka se podmaže sa malo ulja, stavi se razvučena jufka, odozgo premaže sa još ulja i ostavi prekrivena pola sata da odstoji. Jufke prebaciti na pamučni stolnjak i u krug razvlačiti koru. Filovati nadevom po želji, pa ispeći u prethodno zagrejanoj rerni dok ne porumene.

Finese:

Najčešće imam brašno T400, ali se kore mogu praviti i od onog T500. Ako koristite ovo drugo, imajte u vidu da njega treba nešto malo manje za ovu količinu vode.
Brašno prosejati, kao i za sva ostala testa, to je obavezno. Razbijete grudvice, ako nedajbože ima neka larvica u brašnu, ona ostane na situ, ubacite malo vazduha u brašno.

Voda ne sme biti hladna da ne usporite proces razmekšavanja testa, ali ni vruća da ne "skuvate" brašno i time utičete na elastičnost testa. Dakle, topla voda. Gradacija bi mogla glasiti ovako:
hladna - mlaka - topla - vruća - vrela(provrela)

Nemojte da stavite odmah svu količinu brašna, nego 450g, pa dodajte ostatak po potrebi. Treba da se dobije testo srednje tvrdoće.
Mesite testo 15 minuta. Mesite ga na stolu posutim brašnom, prebacujući težinu tela na ruke, dok ne prestane da se lepi za sto i za ruke, dodajući po malo brašna. U jednom trenutku ćete osetiti kao da vam testo raste pod rukama, kako se kaže, testo postaje podatno. Na rukama će ostati tanak "film" od brašna, odnosno glutena koji je počeo da se razvija. Ako vam se na početku mnogo komadića testa nalepilo po rukama, otresite to sa strane ili operite ruke. Nemojte rizikovati da te komadiće ubacite u testo i da se oni kasnije ne razbiju i prave vam problem kada razvalačite koru.


Gotovo testo izgleda ovako:


Premažite ga sa malo ulja i prekrijte providnom folijom. Ako je u prostoriji mnogo hladno, stavite vanglicu preko testa. Testo neka stoji pola sata tako. Nakon toga, testo presecite na dva dela. na slici ispod vidite nepremešeno testo, malo sam ga pritisla prstima da mu vidite strukturu.


Sada svaki deo kratko premesite, oblikujte lopticu i ostavite par minuta da odstoji da bi ga lakše razvukli. Prekrijte ga onom folijom što je ostala od početne lopte. Vidite na slici ispod kako je lepo, glatko i mogu da se vide mali mehuri vazduha kako izbijaju po testu. Ispod ovih jufki ne posipajte brašno, niti odozgo. Testo se maltene ne lepi za podlogu.


Sada ide razvlačenje u krugove. Isto, ne posipajte brašno ni odozdo ni odozgo, ne lepi se ništa, možda mizerno ispod testa, ali se testo lako skida sa podloge. Prvo pripremite dva obična plitka tanjira. Svaki podmažite sa po kašičicom ulja.
Jufke razvucite malo veće od dna tanjira, pa ih prebacite na njih. Preko svake razvučene jufke, sipati po punu kašiku ulja i premazati rukom testo odozgo i sa strane. Zatim opet prekrijete testo folijom i ostavite da stoji tako pola sata.

Kada se dovoljno izveštite, neće vam trebati dva tanjira, nego ćete moći da ređate jufku preko jufke. Za početak, lakše je da ih odvojite, zbog vađenja i prebacivanja na sto.



Nakon stajanja od pola sata, testo će biti fino elastično i moći će lepo da se razvuče.

Uzmite neki veliki stari stolnjak ili stari čaršav koji više ne upotrebljavate. Mora biti pamučan. Stolnjak pospete sa vrlo malo brašna, da sprečite lepljenje. U suštini i ne mora, ali je ipak bezbednije ovako. Možete rukama malo da rasporedite to brašno po stolnjaku, taman ćete i ruke poprašiti brašnom, što će olakšati prebacivanje testa.

Dok se ne izveštite, prebacite testo odmah na sto. Kasnije možete da malo prvo u vazduhu između skupljenih ruku u pesnice, prvo razvučete testo, pa stavite na sto. Te slike nemam, jer je Dekija teško nahvatati da mi asistira i fotografiše dok mlatim testo po vazduhu. :D
Elem, ispod je slika testa prebačenog odmah na sto, bez prethodne akcije opisane iznad.


Pazite da vam se testo negde ne preklopi i slepi, jer će tu posle da pukne dok razvlačite. Ako vam se stolnjak negde malo povuče ili zgužva dok vučete testo, polako ga povucite i poravnajte.
Podvucite nadlanice ispod testa, ali ruke stisinte u polupesnicu, pa u krug (vi kružite oko stola) odižite i povlačite blago testo ka sebi i šireći malo šake u suprotnim pravcima. Tako razvucite na manju površinu, a onda krenite prstima da razvlacite, tako da vučete jagodicama prstiju.


Kada ste razvukli na malo veću površinu, kao na slici iznad, možete već malo lagodnije da hvatate testo prstima i odižući ga, vučete naokolo. Vodite računa da vam je testo sve vreme u rukama, da ga odižete tokom razvlačenja i da ne vučete jako. Kada ga razvučete do ivica stola, onda ide još lakše jer se testo fino zakači, ali i tada ne vucite na dole, da ne pocepate testo, nego i dalje odižite. Ova akcija je malo nezgodna za leđa, ali brzo se završi.
Na prethodnoj slici je testo ostavljeno da bih fotografisala, ruka u kesi, pa je malo mutna. :(

Po dobro umešenom i razvučenom testu, pojaviće se plikčići vazduha.


Ako primetite da vam se, na krajevima testa koje razvlačite, pojavila koja rupica, to znači da ste stigli do kraja razvlačenja i da testo ne želi više da sarađuje. Od svake jufke uvek ostane viška testa. Ne znam koliko će se videti na slici ispod, ali iznad ovog debljeg dela testa sa leve strane, ima par mirko rupica.



Sldeći korak je uklanjanje ovih debelih, nerazvučenih delova testa. To je obavezno, jer ćete u suprotnom da imate u piti neke debele žilave delove.
Moja nana kaže da je njena majka to skidala tako što je išla naokolo i vrtela testo oko prstiju, odnosno, vrtela te debele delove, dok je drugom rukom kao pridržavala iznad testo.
Meni je lakše da to sečem makazama.
Uhvatim za taj višak testo, pa sečem makazama i ujedno blago dodatno razvlačim testo.


Iznad vidite iseckanu kraću stranicu kore, duža visi preko stola. Moj sto je mali, može da se razvuče, razvučem ga, ali sa tih razvučenih strana testo ne pada preko, što je odlično jer se lakše uvija i generalno, pokušajte da testo tako razvučete, da kraće stranice stoje na stolu.

Kada smo obradili testo po ivicama, sledi filovanje. Stavljate fil po želji, slan, sladak, nebitno. Testo je neutralnog ukusa.

Prvo celu površinu kore poprskate kiselom vodom ili mlekom. Onako ovlaš, ali ravnomerno. Onda poprskate isto tako uljem. Fil nanosite, najbolje, viljuškom, ravnomerno po kori. Fil nije moguće razmazivati, jer se kora lako probuši.

Posebno obratite pažnju na to da fil stavite uz samu ivicu kore, jer kad urolate, a tu nema fila, onda će se taj deo zalepiti i dobićete nakon pečenja, na tom mestu debeli komad slepljenog testa, što nije baš lepo za jelo. Ako kora malo pada preko stola s te strane, opet stavite uz samu ivicu stola, jer ćete taj deo preklopiti kasnije i fil pomaže da se ništa ne lepi previše. Isto tako stavite fil i uz same ivice stola sa strana gde kora visi.

Kada je kora nafilovana, sačekajte da se malo prosuši (ne predugo jer presušena kora postaje krta), da biste lakše prebacili deo koji visi. Pre prebacivanja, rukom blago odlepite te viseće delove od kore, ako se negde zalepila. Onda uhvatite stolnjak široko rukama, pa u jednom brzom potezu, prebacite deo koji visi preko nafilovane kore. Tako sa jedne, pa sa druge strane.


Moj sto je uzan, pa sve smotam u jednom potezu. Ako imate širi sto, onda motajte jedan kraj skoro da sredine, pa isto sa drugog kraja, pa po sredini presecite oštrim nožem ili sekačem za pizzu, da dobijete dva dela.

Kako da smotate. Opet pomoću stolnjaka. Uhvatite široko stolnjak, pa iz jednog poteza, odižući na gore, srolajte koru. Ovako ćete zarobiti i nešto vazduha, što pomaže da pita lepo naraste tokom pečenja.

Na slici ispod vidite kraj kore i kako se nije tu ništa previše slepilo, jer ima fila na ivicama.


Sada prinesite tepsiju i držeći koru rukama, rolajte u krug ili kao "zmiju", sve zavisi da li ređate u okruglu ili četvrtastu tepsiju. kao što ćete videti, ja sam upala u neki loš trip, pa umesto zmijice, krenula sam da motam regularno koru u krug iako sam uzela četvrtastu tepsiju. Dešava se. Drugu koru sam morala da presečem na pola i malo čudno uvijem, ali nije ništa smetalo.




Ako pogledate na početak i kraj prve kore, vidite da nema debelog slepljenog testa. Kora je dobila dovoljno vazduha i odmah malo narasla. Uvijajte labavo; ako je ostalo malo prostora između delova kora, to će se popuniti tokom pečenja.

Koru odozgo, ravnomerno poprskajte uljem, pa ispecite u prethodno zagrejanoj rerni. Vreme pečenja je 20min, možda koji minut duže, dok kora lepo ne porumeni i malo se odvoji od ivica. Pečenu pitu malo pofajtate hladnom vodom, pa prekrijte kuhinjskom krpom i ostavite da se prohladi pre sečenja.

Dok sam se ja spremala da slikam gotovu pitu, Deki je otišao u kujnu i odvalio poveće parče sebi na tanjir, tako da nemam sliku cele pite, ali sam zato dobila bez muke slike preseka. :D Dobra stvar kod ovih pita je što nisu padavičarke. Nema one situacije da je pita tokom pečenja narasla, pa se skljokala tokom hlađenja, nego ostane lepo vazdušasta.




Da li će vam kore odmah uspeti nakon studiranja ovog mog pisanija?

Možda hoće, a možda i neće iz prve, ali nemojte odustati ako vam odmah ne uspe. Ima nešto i u iskustvu. Sledeći put ćete već znati gde ste pogrešili prethodnog puta, kako ćete da vučete testo, možda otkrijete neki svoj način. Nemojte se demoralisti nakon prvog neuspeha i ovo pisanije nije Sveto Pismo, već samo moja želja da vas podstaknem da pokušate, možda po nekom drugom receptu, možda po ovom ...

Prijatno!

Evo još nekih sličica ranijih pitica i pita.

Ovde sam testo delila na 8 jufkica, pa na većoj kuhinjskoj krpi razvlačila testo, malo prskala, preklopila, stavila samo sir i urolala sa uže strane u pitice.





Ovde sam pravila pitu sa jabukama i sekla uvijenu koru na pola, pa ređala ravno kao rolate. Na drugoj slici vidite kako sam preklopila višak testa sa kraće strane. Sećam se da sam malo duže čekala da se osuši kora, a bila je razvučena veoma tanko, pa mi je malo pukla tokom pečenja, što u suštini nije ništa smetalo.







Na kraju, evo još jedne pite sa sirom, koju, smotanu, vidite na prvoj fotografiji posta.





Iskreno se nadam da će vam ovaj post koristiti i da će neko pokušati da, po prvi put, razvuče sam domaće kore. Ako imate potpitanja, očekujem ih u komentarima, ne ustručavajte se.

недеља, 19. јануар 2014.

Susamke, po drugi put na blogu

Ovog puta u svom originalnom obliku, kao salamica.
Na ovom linku možete da vidite kako ova poslastica može simpatično da izgleda, ako je upakujete u obliku bombona, kao i postupak izrade.



Ovog puta sam radila nešto manju meru, od 160g ratluka od vanile i 100g susama. Vrelu smesu sam, još u tiganju podelila otprilike na dva dela, pa istresla na dva komada papira za pečenje. Sačekala sam da se malo prohladi, da ne pečem ruke. Ne sme ni mnogo dugo da se čeka zbog stezanja smese. Napravila sam dva valjčica, otprilike širine 2,5cm i visine 1,5cm, pa kada su se potpuno ohladila, isekla sam oštrim tankim nožem na komadiće.


Nož pre sečenja premažite slojem ulja, jer je masa lepljiva. Po potrebi ga nauljite još koji put.
Kako se susamke ne bi lepile, ovlaš sam ih uvaljala u prah šećer i spremila da odložim u jednu kutiju. Salamice ne morate odmah da isečete, nego tek pre služenja, pa onda nema ni potrebe za prah šećerom. Držite ih uvijene u papir za pečenje ili celofan.


Na žalost, sve ovo što vidite je završilo u đubretu, jer sam kupila buđav susam na meru. Susam je izgledao OK, ništa nisam primetila, ali ukus koji su susamke imale, to bolje da vam ne opisujem. :(

Ovaj recept šaljem Nataši sa bloga Moja slatka kuhinja, kao ulaznicu za ovomesečnu igricu Ajme koliko nas je, a tema je susam.

петак, 17. јануар 2014.

Interkontinental torta

Interkontinental torta, je još jedna od torti iz kuhinje moje mame. Iako ne preferiram previše poslastice sa kafom, ovu tortu jako volim.
Torta je klasična četvrtasta, prilično je velika, pa je pogodna za neke prilike, a oni koji vole fondan, mogu je lako ukrasiti i njime.

Torta sa fotografija je maminih ruku delo, ali nisam fotografisala celu, nego od komada koji sam ponela kući. Uglavnom, četvtasta tortica, sa glazurom od čokolade, koju svi vole, a nije teška za priremu, specijalno jer nema dugotrajnog kuvanja fila na pari.



Peku se 4 korice, svaka od:
  • 6 belanca
  • 6 kašika šećera
  • 6 kašika oraha
  • 3 ravne kašike brašna

Priprema kore:

Umutiti mikserom belanca sa šećerom u čvrst sneg, pa dodati kašiku po kašiku brašna. Umešati lagano bez miksera špatulom ili metlicom od miksera. Isto tako dodati orahe.
Smesu izliti u plitak pleh veličine dna 38x27cm, koji je postavljen papirom za pečenje (papir obavezno podmazati puterom, kao i stranice). Peći u prethodno zagrejanoj rerni petnaestak minuta.
Gotove kore ređati na kuhinjske krpe (ako stavljate na neki plato bez krpe, zalepiće se kora), tako da papir bude odozgo. Treba nam strana koja je glatka zbog lakšeg filovanja.

Fil:
  • 24 žumanaca
  • 24 kašika šećera
  • 6 kašika brašna
  • 6 kašika gustina
  • 1l mleka
  • 250g putera ili margarina 
  • 200g čokolade
  • 200g mlevenih oraha
  • 1-2 kašičica kafe

Priprema fila:

Umutiti penasto žumanca sa šećerom. Brašno i gustin izmešati, pa razmutiti u 200ml mleka (odvojili smo od 1l) da nema grudvica i dodati u umućena žumanca. Ovu masu sipati u vrelo mleko i kuvati uz neprestano mešanje dok se ne zgusne.

Posebno penasto umutiti puter, pa u njega dodavati deo po deo potpuno ohlađenog fila i sve dobro sjediniti mućenjem mikserom. Dobijeni fil podeliti na tri dela, najbolje pomoću vagice. U jedan deo dodati mlevene orahe, u drugi otopljenu čokoladu, u treći kafu. Od dela sa orasima odvojiti malo za premazivanje torte sa strane.

Ređati: kora - deo sa orasima - kora - deo sa čokoladom - kora - deo sa kafom - kora.
Ako kore nisu ispale baš podjednake veličine, tortu po potrebi malo opkrojiti, pa naokolo premazati filom od oraha koji smo odvoiji. Moja mama taj premaz na vrhu izdigne koji milimetar iznad zadnje kore, pa se napravi fina barijera sa svih strana, za čokoladnu glazuru.

Glazura od čokolade:
  • 200g čokolade za kuvanje
  • 4 kašike ulja
  • oko 40g putera
Čokoladu izlomiti na manje kockice, pa rastopiti u šerpici sa uljem. Ako ne radite na pari, šerpicu povremeno izmaći, mešati da se čokolada ratsapa, vraćati, pa ponovo dok se sve ne otopi. Na kraju dodati puter, izmaći sa ringle i brzo izmešati da se sav rastopi.
Sipati glazuru preko poslednje, nenafilovane kore. Po potrebi blago nagnuti celu tacnu sa tortom u svim pravcima da se čokolada lepo razlije, a onda kratkim brzim pokretima ispomerati tacnu po stolu da se lepo slegne i da dobijete glatku površinu.




Prijatno!

уторак, 14. јануар 2014.

Širli Templ torta, sa bloga "Mamina jela"

FBI rukavice su dvomesečna igrica za blogere koji pišu o hrani. Nju je osmislila Maja sa bloga Provereni recept. Cooks and Bakes Igramo se tako, što se na kraju svakog dvomesečja izabere jedan blog, po čijim receptima ostale blogerke kuvaju naredna dva meseca i u međuvremenu, objavljuju isprobano na svojim blogovima, uz utiske o receptima.

Prva dva meseca ove godine, rezervisana su za fenomenalan blog koji piše Aliki - Mamina jela. Iako je možda rano za objave, jer smo tek na sredini prvog meseca trajanja igrice, moram da objavim recept za fantastičnu tortu iz naslova iz dva razloga. Prvi, da vam skrenem pažnju na nju, jer smo zaista oduševljeni receptom. Drugi, da mi se ne desi da, kao za prošle krugove, spremam pa na kraju ne objavim, a velike su šanse za tako nešto, jer će mi naredni period biti poprilično, najbolje je reći, težak.


Blog Mamina jela sam, u odnosu na vreme postojanja, otkrila kasno, ali sam se zaljubila u predivne recepte koje sadrži. Možda najviše u kolače i torte, čiji su postupci pripreme jasno objašnjeni i ispraćeni fotografijama. A onda fotografije gotovih jela - tako lepo, jednostavno i pedantno odrađeno.
Ovu torticu odavno merkam, pa kada je blog izglasan, nije više bilo razloga da je ne napravim. Imala sam mali strah od kuvanja fila, pošto se kuvaju cela jaja na pari. Ne sećam se da sam ikada skuvala takav fil. Međutim, uz precizna uputstva, sve je išlo lagano.
Izmenu recepta sam napravila samo u smislu da sam smanjila veličinu kore, odnos sastojaka je ostao isti, pa sam samim tim dobila i 3 dela za slaganje, umesto 4. Razlog za manju koru je moj matori, izvitopereni veliki pleh od rerne. Drugi nemam, a trebala mi je pravilna četvrtasta kora, kako bih podelila lepo na šnite. Koristila sam dublju četvrtastu tepsiju, veličine 23x33cm.
Količinu fila nisam smanjivala, pa mi je ostalo malo viška, ali ne mari, pojelo se. 

Originalni recept možete pogledati ovde a ovako sam je ja napravila:

Potrebno je (za 11 parčića veličine 10x2cm)

Kora:
  • 5 jaja
  • 100g šećera
  • 100g pečenih lešnika + još malo po želji za dekorisanje
  • 70g čokolade 

Priprema kore:

Lešnike sam samlela u multipratiktu, malo krupnije, koristeći pulsnu opciju.
Žumanca penasto umutiti sa šećerom, pa dodati otopljenu čokoladu. Čokoladu otopiti na pari ili na manjoj jačini ringle, ali povremeno sklanjajući, mešati da se rastapa, vratiti kratko na ringlu i tako nekoliko puta.

Zatim dodati mlevene lešnike, pa na kraju deo po deo belanaca, koji su prethodno umućena u čvrst sneg.
Iseći papir za pečenje (ili podmazati pleh puterom), na veličinu dna pleha. Staviti u pleh, pa podmazati puterom papir, kao i ivice pleha. Ivice ne moraju cele, tek koji centimetar. Smesu za koru izliti ravnomerno u pleh, pa malo par puta lupiti po stolu da se smesa slegne.

Koru peći u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C (ili nižoj temperaturi ako je rerna jača) 15 minuta. rerna treba biti već zagrejana, kada smesa za koru bude gotova.
Pečenu koru ostaviti kratko u plehu da se prohladi, po potrebi pre toga pažljivo preći okolo ivica oštrim nožem da se odvoje, pa prebaciti na plato na koji je stavljena kuhinjska krpa, tako da papir bude odgore. Ako nema krpe, kora će se zalepiti za plato. Papir se lako skida sa kore jer je bio podmazan.

Ja sam prilikom ove akcije uspela da pocepam koru na jednom delu, jer sam totalno nepromišljeno htela da izručim koru iz dubokog pleha, iz vazduha, na krpu, umesto da prekrijem preko pleha i samo okrenem. Vratila sam ipak nekako sve na svoje mesto, pa podelila koru na tri šnite, svaku širine 10cm, pošto se kora skupila pa je njena dimenzija nakon pečenja bila lepih, okruglih 30x22cm. S obzirom na to da mi je pleh savršeno četvrtast, dobila sam tri jednaka dela, tako da nije bilo nikakve potrebe za opkrajanjem kora nakon filovanja, a pre mazanja poslednjeg sloja fila.



Fil:
  • 4 jaja
  • 160g šećera
  • 150g čokolade za kuvanje
  • 200g putera 
Priprema:

Cela jaja umutiti mikserom sa šećerom na pari. Mutila sam dok nisam osetila da se sav šećer otopio(trajalo je kratko) , pa sam zatim dodala odjednom kockice čokolade i nastavila sa mućenjem mikserom narednih 10 minuta. Dobila sam glatku lepljivu smesu, ne previše gustu kao kada se kuva fil samo od žumanaca. 10 minuta je dobro vreme. Koristila sam najmanju šerpu, iz kompleta od rostfraja koje mahom svi imamo, za fil, onu sledeću po veličini za vodu.

Nakon što se fil prohladio na sobnoj temperaturi, prebacila sam ga u frižider da se potpuno ohladi, na jedno dva sata. Ohlađen fil je i dalje mekan i to ne treba da vas buni. Nekih 15 minuta pre sjedinjavanja kuvanog dela sa maslacem, izvadila sam maslac iz frižidera, da se malo zagreje. Maslac ne treba da bude previše mekan, nego tek toliko da može da se umuti.

Maslac penasto umutiti mikserom, pa mu dodavati postepeno čokoladni fil. Ne treba puno mutiti da fil ne posvetli puno, nego samo toliko da se sve lepo sjedini. Po potrebi, ako je maslac bio mekši, vratiti gotov fil na kratko u frižider.

Fil podeliti na tri dela, pa namazati prvu koru, staviti drugu, nafilovati. Ako vam se učini da će fil možda da curi, stavite na kratko u zamrzivač na brzo stezanje, kao što sam ja uradila, više preventivno nego što je tu zaista nešto curelo.

Na kraju premazati ostatkom fila celu tortu sa svih strana i ukrasiti po želji.
Pošto je meni ostalo malo fila, jer torta jednostavno nije htela da prihvati taj višak, odvojila sam jednu kašiku, umutila oko 30g putera sa punom kašikom prah šećera, dodala tu kašiku fila i napravla ukrase na torti, odgore. Stavila cela zrna lešnika i to je bilo to. Torta je otišla na hlađenje.
Ali, đavo mi nije dao mira, pa sam napravila i ogradicu od čokolade. Htela sam da našaram rupičastu, ali nije išlo, pa sam samo špatulom razmazala po papiru za ovu punu.

Ogradica od čokolade:

Iseći dva komada papira za pečenje, u visini torte, a dužinski koliko je pola obima torte, plus po 2cm koji će ostati nepremazani. Označiti taj višak olovkom, pa okrenuti papir na drugu stranu.

Rastopiti (za ovu veličinu) 50g čokolade za kuvanje, pa poslastičarskom špatulom ili ravnim nožem naneti, u ne previše debelom sloju, duž svake trake, do označenog dela za višak. Taj višak nam treba da bi lako naneli papir i posle ga skinuli.
Papir se može i lepo našarati pomoću tankog nastavka za dekor-špric ili pomoću kese za zamrzivač kojoj je odsečen jedan ćošak. Ko je vešt. Meni još uvek to nešto ne ide, mora da se vežba.

Na bočne strane rashlađene torte, naneti papire sa čokoladom, koja se malo stegla na sobnoj temperaturi. Prvo jednu polovinu, papir podignemo za onaj deo bez čokolade, pa u nastavku drugu polovinu. Vratimo u frižider da se ogradica stegne.Njoj nije potrebno puno vremena, sat, dva najviše. Papir se lako skine jednim potezom.

Pre služenja, dobro je da torta odleži nekoliko sati u frižideru. Možete je seći odmah, tada dominira bogati ukus čokolade, ili, ostaviti je kratko van frižidera, tada ima ukus koji podeseća na "jaču" reform tortu sa onim kuvanim filom sa puterom i tada isplivava i aroma lešnika. Kako god uradili, nećete pogrešiti.

Meni ostaje samo da se zahvalim Aliki na ovom receptu i svim ostalim receptima koje nesebično deli sa nama. Nadam se da ću do kraja februara još nešto spremiti, a vama toplo preporučujem da posetite njen blog, ako do sada već niste. ... i da isprobate ovu torticu.


Prijatno!

P.S. Uh, tek sada vidim koliko ima teksta. :))
Nešto razmišljam, tortica se može pripremiti i u varijanti x3 za mere, za neka veća slavlja.

субота, 11. јануар 2014.

Slatka zimska peciva

Ni "z" od zime, a mene ubi migrena od ovog toplog vremena, grejanja i lude promene atmosferskog pritiska. Blesava sam bar zadnje dve nedelje, a glava boli neprestano.
Nije da volim zimu, ali ako već treba da imamo 4 godišnja doba, onda neka se smenjuju po redu, a ne ovako. Možemo samo da zamišljamo kako sedimo u toplim stanovima, dok je napolju negde oko nule, a sneg lagano pada. Grickamo ukusna peciva uz toplo mleko ili čaj.


Nekada nam je mama tokom zime pekla milhbrote, upakovane kao male hlepčiće. Plela je pletenice od testa, pa ih uvezivala u slatke male oblike. Ovih dana, stalno mi padaju na pamet, ali dok ne uzmeme recept, mogu da prođu i ova moja.


Pravila sam klasično dizano testo sa uljem, malo duže mesila, dodala suvo grožđe i rendanu koricu narandže, pa pečeno premazala medom. Tako mi došlo. :D Rezultat ovog mog eksperimenta su mirsni, slatki, preukusni hlepčići. Mana im je da nisu tako mekani sutradan, jer zbog pravljenja ovakvog oblika mora malo više brašna da se upotrebi, ali ako ih mlake ubacimo u vatostralnu činiju ili prekrijemo plastičnom folijom, zadržaće poprilično svežinu.


Potrebno je (za 16 komada):
  • 450g mekog brašna TIP400 + 50g
  • 250ml toplog mleka
  • 1 kesica suvog kvasca
  • 1 vršna kašika šećera + 1 kašičica za kvasac
  • 1 kašičica soli
  • 100ml ulja
  • 1 jaje + 1 žumance za premazivanje
  • šaka suvog grožđa
  • narendana korica 1-2 pomorandže
  • 3 pune kašike meda za premazivanje

Priprema:

Izmešati suvi kvasac sa šećerom, naliti baš toplim mlekom (od onih 250ml), pa ostaviti pored tople ringle da zapeni.
Suvo grožđe oprati pod mlazom vode, pa naliti vodom i ostaviti da nabubri. 
Prosejati brašno, dodati šećer i so, napraviti udubljenje, razbiti jaje, dodati ulje pa razmutiti jaje sa uljem. Uliti ostatak mleka, pa malo izmešati po sredini. Dodati kvasac pa zamesiti glatko testo. Mesiti malo duže, jer za sva hlebna testa treba duže da se mesi da bi ubacili što više vazduha. Po potrebi dodavati po malo brašna od onih 50g, ne treba sve da se utroši. Pobrašniti malo odozgo, pokriti krpom i ostaviti da se udvostruči.

Naraslo testo rukama razvući u četvrtasti oblik, pa posuti ravnomerno dobro oceđenim i u salveti prosušenim suvim grožđem i rendanom koricom pomorandže. Testo dobro izmesiti da se grožđe lepo rasporedi u testu, pa podeliti na 4 dela. Svaki deo kratko premeseti, napraviti jufkicu i ostaviti desetak minuta prekriveno krpom da odstoji. Jufkice podeliti na četvrtine, pa svaki komad testa dobro izmesiti između dlanova i napraviti kuglicu. Dobićemo 16 loptica i polazimo od prve napravljenje loptice.


Nadam se da ću uspeti da vam objasnim kako da dobijete ovakav oblik. Ja sam gledala mamu, nije ništa komplikovano, ali ne nađoh na mreži nigde uputstvo da vam linkujem. Pomagača za fotografije nemam, a nemoguće je raditi i fotografisati istovremeno.

Pa da probam ...
Kuglicu testa prvo  izvaljati između dlanova u valjak. Zatim taj mali valjak prebaciti na radnu površinu i od sredine dlanovima valjati istovremeno ka krajevima, da se dobije traka oko 35cm dužine.
Zatim se traka uhvati za krajeve obema šakama, da su vrhovi malčice vire iz šaka, tamo kod malog prsta.
Sledeći korak je vezivanje trake u čvor. Ja sam dešnjak. :)) Dakle, krenemo da vezujemo čvor, tako što desnom rukom prebacimo testo koje visi preko ispruženih prstiju leve ruke, samo malim prstom pridržavamo levi kraj. Desni kraj smo prebacili pa ga provučemo kroz nastalu rupu od testa (testo će se tu odmah zalepiti), pa ga još jednom provučemo, znači prebacimo odozgo preko testa i ubacimo u rupu.  Kraj iz leve ruke je ostao kraći i njega odozdo na gore prebacimo preko testa i ubacimo u rupu, spojimo sa vrhom desnog dela. Onda samo okrenemo na drugu stranu i stavimo u pleh postavljen papirom za pečenje. Možda deluje komplikovano, ali dok radite, nekako vam prirodno dođe koji kraj kako ide.

Kada smo završili sa svim lopticama, uključimo rernu da se greje, a hlepčiće prekrijemo krpom da još malo rastu. Pre pečenja, premazati ih razmućenim žumancem sa malo vode. Nemojte pregrejati rernu, da se ne bi spržili kada ih ubacite, već da mogu lepo da još malo narastu dok se peku.


Pred kraj pečenja, rastopiti med. Gotova peciva odmah, tako još vrela, premazati obilno rastopljenim medom sa svih strana i ostaviti da se malo ohlade.


Prijatno!

P.S. Na prvim fotgrafijama su peciva koja su ostala za sutradan. Ona su preko noći poprilično upila med, a na ovim poslednjim, vidi se sveže premazano pecivo.

Dodatak:

Našla sam na mreži jedan video, na kome se lepo vidi kako se pecivo uvrće. Ova "teta" razvija kraće trake i malo drugačije barata testom od mene, ali je bitno da se lepo vidi kako idu ovi krajevi. Ono moje odozgo i odozdo, pa kroz rupu. Nadam se da će vam koristiti ako želite ovakve oblike, nevezano s tim, koje testo koristite.

http://www.youtube.com/watch?v=tU9I1nYS60E

Evo ga jos jedan, bolji video prikaz.

http://www.youtube.com/watch?v=KHEd_uK7e-0

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails