Странице

петак, 30. новембар 2012.

Čorba od blitve sa pilećim srcima

Recept koji dugo čekao da se objavi jer sam zaturila papirić sa količinama. :) A onda je papirić pronađen pa recept prosleđen Strong naturi za njihov mini kuvar sa receptima čiji sastojci sadrže koenzim Q10 u bitnijim količinama, a pileća srca i maslinovo ulje su na vrhu liste namirnica sa sadržajem.


Potrebno je (za dve osobe):

100g pilećih srca
1 pileća džigerica (20g)
1 vezica blitve (oko 120g)
peršun, beli i crni luk
biber, so i malo aleve paprike
1 jaje
maslinovo ulje

opciono i tada recept više nije po lchf-u - 1 ravna kašika brašna

Priprema:

Očistiti pileća srca od žilica.
Na malo masti ili putera propržiti crni luk pa dodati srca i džigericu. Naliti sa oko 700ml vode, dodati začine i beli luk pa kuvati dok se srca ne skuvaju.
Blitvu kratko blanširati, iseći na trakice pa ubaciti u čorbu i kuvati jos malo. (Ako želite da dodate ´zapršku´, razmutite brašno u vodi iz čorbe ili sa malo hladne vode i kuvajte oko 5 minuta uz povremeno mešanje.)
Na kraju ubaciti celo jaje i brzo izmešati da se naprave fronclice (drponjci, dronjci), pa prokuvati još koji minut. Prilikom služenja u čorbu sipati kašičicu maslinovog ulja po tanjiru.

Umesto blitve se može koristiti spanać. To je varijanta čorbe koju je spremala moja nana i koju sam jako volela da jedem kada sam bila mala. 

недеља, 25. новембар 2012.

Ačak pita

Pre nekoliko dana se kod Marine u komentarima ispod recepta, za super rolat od spanaća, povela mala priča o Patinom kuvaru. Kuvar je poslužio kao osnova za onaj Veliki narodni kuvar koji valjda svaka kuća ima. Moja nana ima izdanje iz šezdesetih, mama iz osamedesetih a ja imam kolekciju fotografija maminog kuvara, tj. njegovih stranica koje sam nasumično fotografisala. Da se nađe ...

Te fotografije već prilično dugo stoje u jednom folderu; svesna sam da su tu ali se ne sećam da sam ih nešto pregledavala sem prvog puta kada su prebačene sa fotoaparata na računar. Podstaknuta gorepomenutim razgovorom, rešim se da ja to malo bolje pogledam. I nađem sjajnu pitu, kao izmišljenu za ovomesečni krug Ajme koliko nas je čija je ovomesečna domaćica Nataša sa bloga Shacky´s kitchen a tema je kiselo mleko.

Pita ima egzotično ime - Ačak pita, što u prevodu znači ´otvorena pita´. A pravi se od kora sa takođe zanimljivim imenom - Katmer, što bi u prevodu bilo ´Karanfil´. Punjena je filom od kiselog mleka i jaja i nije potpuno preklopljena, a kore za nju se sklapaju na poseban način, tako da dobijate i uputstvo u slikama, da vam olakšam ako poželite da je isprobate.


Potrebno je:
  • 500g brašna tip400
  • 1 kašičica soli
  • 300ml mlake vode
  • oko 200g margarina (putera ili masti)
  • po želji susam za posipanje
Fil:
  • 1 glavica crnog luka
  • 4 jaja
  • 2 Imlek kiseog mleka 6% mm
  • malo soli i bibera
  • malo seckanog peršuna (originalno mirođija)


Priprema:

Možete testo pripremiti u vanglici a ja sam se rešila da vežbam pripremu direktno na stolu. Imala sam par zanimljivih pokušaja koji su rezultovali razlivanjem tečnosti po stolu, po meni, po podu :))) Ali sreća prati hrabe, pa evo nas opet ... polako i pažljivo i uspešno!

Na stolu prosejati brašno, dodati mu so, pa pomešati. Napraviti udubljenje u gomilici brašna pa u njega uliti mlaku vodu. Možete odmah prstima ili kao ja prvo varjačom. Po malo skupljati brašno ka sredini da se zamuti smesa, dodavati ravnomerno sa svih strana pa kad se maltene formira kugla i nestane tečnosti, preći na ručno mešanje. Opet postepeno dodavati brašno jer testo mora biti srednje mekoće. Meni je ostalo viška vrlo malo brašna, 5g po slobodnoj proceni. Testo mesiti nekih 5 minuta, prekriti folijom pa ostaviti da stoji 10-15 minuta.





Nakon što se testo odmorilo, razvući ga na pobrašnjenoj podlozi u krug, na pola prsta debljine. Oštrim nožem zaseći koru zrakasto ali ne do centra, nego do do jednog zamišljenog kruga u centru. Ne morate da zamišljate, možete prvo nožem da po centru kore označite ovlaš taj krug. Pošto sam pravila pola mere (a dajem recept za celu) isekla sam na 8 delova. Kada je razvučena kora veća onda može da se iseče i na više komada. Zbog ovog sečenja kora je dobila ime. Podseća na karanfil kada ima puno delova. 
U međuvremenu na tihoj vatri otopiti margarin pa premazati detaljno celu koru. Zatim uzeti rukama jednu ´laticu´ pa je razvući preko centra i to lepo da se rastanji i da popuni krug. Premazati preko margarinom. Uzeti sledeću, hvatati testo za deo bliže neisečenom krugu, pa razvući potpuno preko prvog dela. Namazati margarinom i ići sve tako u krug do poslednjeg isečenog dela testa koje se ne premazuje. Okrenuti na drugu stranu a ispod posuti brašnom, sada premazati odozgo, pa opet prekriti folijom i ostaviti da malo odmori. 

Dok testo odmara spremamo fil. Na malo masnoće prpržiti luk koji je prethodno iseckan na tanka rebarca i prohladiti ga. Umutiti jaja žicom ili viljuškom pa dodati kiselo mleko, luk, soli po potrebi i malo bibera i na kraju sitno seckani peršun ili mirođiju.








Testo nakon odmaranja razvući, najbolje rukama, na takvu veličinu da desetak cm prelazi ivice tepsije u kojoj se peče. Za ovu količinu testa koristite tepsiju 26-28cm prečnika. Podvući nadlanice ispod testa, pa malo razvući, a zatim naokolo povlačiti prstima testo do željene veličine. Testo se jako lepo razvlači. Meni je trebala mala tepsija, nemam je, pa sam iskoristila četvrtastu koja je nešto dublja i zbog toga nepraktična za ovakvu koru ali snašla sam se.
Tepsiju prvo premazati ostatkom margarina, pa prebaciti koru tako što se ispod nje podvuku obe podlatkice. Ide zaista lako. Malo rasporediti testo da potpuno prione uz dno i sve ivice, pa uliti fil. Sada one krajeve testa koji vise prebaciti preko fila ali tako da se lepo naboraju u krug i da po sredini ostane deo fila nepreklopljen, da pita bude ačak. :) Preklopljene delove kore premazati margarinom, ostalo nam je još od premazivanja tepsije. Po želji posuti susamom pa peći oko pola sata na 200°C. Pita je gotova kada lepo porumeni odozgo i odvoji se od tepsije sa stranica.





Kada je pita pečena, poprskamo je sa malo hladne vode i prekrijemo kuhinjskom krpom, pa ostavimo da se malo ohladi. Najbolje je da se hladi na rešetki da se ne upari odozdo, a ako nemate rešetku iskoristite dve urolane krpe na koje ćete staviti tepsiju tako da samo nalaže na njih na dva mesta.
Iseći pitu na trouglove i onda uživati u fenomenalnoj krckavoj kori i preukusnom filu.


Ukus i struktura kora su takvi da neverovatno podsećaju na burek. Fil se može prilagođavati po ukusu a kore iskoristiti za razne druge pite, a mislim da bi se od jedne ovakve jufke, razvučene na veličinu tepsije dobio jedan sjajan instant prazan burek. Padaju meni tu još razne varijante na pamet. Nekoliko kora koje idu jedna preko druge a između fil. Jedna kora sa filom ali potpuno prekopljena. Možda savijača, a možda i pogača ako se koristi testo sa kvascem a ispreklapa se na ovaj fazon.

Jedino što mi je na kraju svega krivo, to što Deki nije hteo ni da proba jer ´viri nešto zeleno´ pa ako ni vi niste ljubitelji zelenog i travki, slobodno ih izostavite iz fila. Mojim komšijama nije ni malo smetalo. Podelili smo oduševljenje izgledom, krckavošću i ukusom ove sjajne pite čudnog imena.

Prijatno!

субота, 24. новембар 2012.

Medovik

Ne postoji fotografija niti opis koji može da dočara koliko je ovaj kolač dobar. Tako sočan, kiselkasto sladak, mirisan, donekle nedokučiv. Znaš sastojke a opet ne umeš da definišeš tu posebnost koja dolazi od sasvim jednostavnih sastojaka od kojih je kolač sačinjen.

Moje kumče je rekla da je odličan i da je podseća na jagode. Njen maleni brat, od dve i po godine, je rekao "mmmm ukusno!" Meni dovoljno.




Prvo sam gledala fotografije na drugim blogovima, a onda imala priliku da isprobam Majin Medovik na poslednjem druženju blogera na Adi. To je bila ljubav na prvi zalogaj i morala sam da ga napravim. Maja mi je mejlom pomogla savetima i puno joj hvala na tome! Ipak, moj prvi medovik nije tako lep kao njen, ali kao što kažu, praksa čini majstora. Ili što Maja reče, parafraziram, nije bitan izgled nego da postoji i sve se zaboravi kada probaš. :D I upravo tako stoje stvari.
Iako sam imala malo petljancije sa korama, na kraju je to bio isti onaj predivni ukus i ista ona sočna struktura koju pamtim sa Ade.



Potrebno je za kore:
  • 3 jaja
  • 3 kašike meda
  • 180g putera
  • 200g šećera
  • 1 ravna kašičica sode bikarbone
  • 500g mekog brašna TIP400
Fil:  
  • 1400g Imlekove kisele pavlake (dve kantice)
  • 350g šećera u prahu

Postupak:

Prvo pomešati prah šećer sa malo pavlake da se ne naprave grudvice, pa onda sa celom količinom. Ostaviti u frižideru pola sata pa opet blago promešati i ostaviti do filovanja kora.Staviti puter sa medom da se topi na veoma tihoj vatri a za to vreme mikserom mutiti jaja sa šećerom dok fino ne pobele, oko desetak minuta otprilike. U umućenu smesu uliti topao rastop putera i meda i mutiti još malo da se sastojci povežu.
Odmeriti brašno pa u njega umešati sodu bikarbonu. Zatim iz nekoliko puta dodati u umućenu smesu mešajući varjačom. Dobije se žitko testo koje na prvi pogled ne izgleda kao nešto što je moguće da se pretvori u kore. :)

Kod Maje možete da vidite kako je ona razvijala testo pomoću papira za pečenje, a kako je došla na nove ideje koje još nije pretočila u novi post na blogu, bila je jedno veliko srce i meni otkucala na mejl. Ja neću preterano detaljisati jer mislim da je bolje da se sačeka ta objava. Ažuriraću post čim se pojavi. Ne mogu se uporediti saveti nekog ko pravi prvi put i nekog ko pravi redovno, tako da ću ukratko napisati kako sam radila.

Testo rasporediti u 6 kesa veličine 30x25cm. Može se koristiti vagica za veću preciznost. Prvo rukama preko kese ujednačiti testo, pa onda oklagijom. Sve kese posložiti na nešto ravno i rashladiti u zamrzivaču nekih pola sata.
Nakon toga skalpelom opseći kesu sa dve strane, otvoriti i prebaciti na papir za pečenje da neotvorena strane kese bude s gornje strane. Zatim skinuti i drugu stranu kese. E tu sam ja imala problem. Nešto mi se testo povlačilo za kesom. Rešenje je da se preko kese testo malo zagladi rukom da ono lepo prione uz papir, pa onda skloniti ostatak kese.
Kore peći kratko, oko 6-7 minuta na 180C. U mom slučaju to je bilo 5 minuta na 125C. Ako vam rerna baš jako peče, probajte sa nižom temeperaturom. Moja prva kora je išla na 150C i malkice se prepekla.

Kore se brzo hlade i nakon toga ide filovanje. Filuje se 5 kora, svaka sa punih 10 kašika fila. Ili možete da merite količinu za preciznije. Preko poslednje kore staviti providnu foliju i dobro zatvoriti kolač sa svih strana. Ostaviti ga da odstoji 24h pre konzumacije, posuti ga šećerom u prahu pre sečenja, a zatim uživati. I podeliti ovu lepotu sa dragim ljudima. :)



Dopuna

Maja je u međuvremenu objavila post sa detaljnim uputstvom izrade testa pomoću kesa, pa pogledajte postupak.
http://mamajacooks.blogspot.com/2012/12/medovik.html



субота, 17. новембар 2012.

Graham hleb

U lokalnoj prodavnici, od milošte nazvanoj konzerva jer je jedna limena sklepana veća baraka, od skoro postoji veliki izbor različitih vrsta "zdravih" hlebova. Dobavljaju od hleb&kifle i od još par proizvođača. Jednog dana sam bila zaludna više nego inače pa sam fino prostudirala tek pristigao asortiman. Zaista tu ima svega, za svačiji ukus i želju ali takođe u tim hlebovima ima svega i svačega od dodataka, a specijalno me je štrecnula činjenica da hleb&kifle utrpavaju regularno sojino brašno u svoja veoma lepa i fina peciva i hlebove. Kod ovih drugih ga ne videh u sastojcima i nadam se da ga nema. Što vodi starom zaključku da moramo da čitamo etikete ali da se ne rasplinjavam ...




Elem, jedno veče rešim se da zamesim domaći graham hleb pošto sam to brašno imala u kući a i pre par dana me je jedna devojka koja čita blog pitala da li imam još neki hleb sa zrnevljem. Graham brašno je brašno od celog zrna pšenice i koristi se za integralne hlebove i peciva. I tako sam planirala da vampirišem kako bih otkuvala veš, dobro, mašina je kuvala i prala. Počeli su opet bezobrazno da nam kradu struju, uglavnom ništa novo, pa sam kao smislila da ih zeznem i radim noću. Jeste da sam danima kao zombi ali je misija uspela. Opet je račun malkice veći od željene cifre ali i duplo manji nego pre dva meseca.




Dakle, Danubius Graham brašno, njihovo brašno tip400 i semenke koje su se našle u kući. A osmišljeni recept za hleb glasi ovako:

Potrebno je:

  • 500g graham brašna
  • 200g pšeničnog brašna TIP400
  • 1 kesica suvog kvasca
  • 1 ravna kašika soli, po mogućstvu sitne morske
  • 1 puna kašika šećera
  • 1 kašika sirća
  • 500ml tople vode
  • 2 kašike ulja
  • dve šake suncokretovog semena, šaka lanenog semena i šaka susama (može i bundevino seme)

Priprema:

Odmeriti u veću vanglu brašno pa dodati so, šećer i suvi kvasac i sve izmešati. U brašnu napraviti udubljenje pa sipati ulje, sirće i toplu vodu. Umesiti testo varijačom ili mikserom, nastavcima za testo. Testo je mekano i lepljivo tako da nije pogodno za rad rukama. Ne treba dodavati više brašna da bi hleb bio mekan na kraju. Nakon nekog desetominutnog bućkanja testa varjačom, prekriti vanglu providnom folijom pa krpom i ostaviti oko sat vremena da naraste.
Nakon toga, ponovo dobro varjačom premesiti testo i opet ostaviti da naraste dok se ne uduplira. Ovo drugo narastanje ide otprilike duplo brže.
Sipati preko naraslog testa semenke pa po treći put varjačom premesiti testo da se semnke u njemu lepo rasporede. Zatim u unapred pripremjenu posudu ili veliki kalup za hleb koji smo obložili nakvašenim pa isceđenim pek papirom pa posuli po dnu sa malo graham brašna, preručiti testo.
Testo ćemo pre prebacivanja blago rukama premesiti pomažući se sa malo belog brašna. Varjačom odvojimo testo od dna pa sipamo brašno ispod testa sa svih strana.
Ako koristite kalup za hleb, testo prebacite na sto i oblikujte veknu. Kod mene se hleb pekao u zemljanoj posudi tako da sam u vangli formirala loptu pa prebacila u posudu da gornji deo ode na dno. Malo sam jos oblikovala u posudi testo. Ostaviti da testo još malo naraste pre pečenja.
Oštrim nožem zaseći testo po površini pa po želji posuti semnkama. Semenke malo utapkamo na testo vlažnim rukama.
Hleb se peče oko sat i po vremena. Ako počne odozgo brzo da gori, preklopite ga nečim. Kod mene je ulogu poklopca odigrala tepsija prečnika 26cm okrenuta naopako, koliko je otprilike i prečnik zemljanog pekača. Doduše, malo sam se zamlatila na mreži pa je hleb uspeo na nekim mestima da pregori.
Proverite tankim nožem da li je hleb pečen. Zabodite ga do dna i ako izađe čist iz testa, hleb je gotov. Gotov hleb uviti u kuhinjsku krpu pa tako staviti u plastičnu kesu koju ćemo dobro da zatvorimo da se ne gubi vlaga. Ostaviti hleb u kesi dok se potpuno na ohladi.



Kako samo ja jedem ovaj hleb, a količina koja se dobije je poprilična, isekla sam ga na kriške, razdelila i spakovala u zamrzivač da vadim po potrebi.

Pečenje domaćeg hleba mi zaista uvek pričini veliko zadovoljstvo a sam proces uopšte nije nešto komplikovan.

Kriške spremljene za zamrzivač


Prijatno!

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails