Странице

уторак, 28. септембар 2010.

"Ludo" testo sa kukuruznim brasnom

Ispalo je neplanirano u verziji sa kukuruznim brasnom. Tacnije, nisam ga nikada ovako pravila, ali kada se vec "desilo" da ga zapisem i uhvatim zadnji voz za "Ajme koliko nas je" igricu za food blogere cija je ovomesecna domacica Mihaela sa bloga La Casa de vainilla. Tema je kukuruz :)
Potrebno je:

500b belog i 600g kukuruznog brasna
3jaja
1/2 l mleka
200ml jogurta
1 minjon kvasca
1 prasak za pecivo
kasika secera
kasicica soli
4-5 kasika ulja

Priprema:

Staviti kvasac sa pola kolicine mleka i kasicicom secera (ovo je ekstra secera) da nadodje. Izmesati brasno, prasak za pecivo, so i secer. Posebno smuckati jaja, ulje, jogurt i ostatak mleka. U brasno ubaciti nadosao kvasac i tecne sastojke i dobro umesiti varjacom. Dobija se veoma zitko testo, da vas to ne brine. Neki recepti za ovo testo su takvi da testo moze da se regularno mesi. Ovo moje ne moze.

Naulji se veca plasticna kesa i stavi u neku vanglu ili sta slicno. Izaberite vecu posudu. Kesa se stavi u vanglu, pa se u nju sipa testo. Ako imate silikonsku spatulu (varjacu) najbolje je raditi sa njom, jer se lako skida testo sa ivice posude u kojoj ste ga mesili. Onda vezite kesu pri vrhu i stavite u frizider na najmanje dva sata. Ja ga ostavim preko noci. Testo u frizideru solidno poludi :)) Mislim da se minimum utrostruci. Dobili ste jednu zvakastu smesu, punu nekih rupica.
Testo vadite iz kese dobro nauljenim rukama i pokusajte da ga oblikujete.Ja ga samo istresem iz ruke na pek papir pa malo zamuljam prstom u neki oblik. Ili razvlacim po tepsiji kada pravim picu.
Ovo je univerzalno testo, ali nije pogodno za oblikovanje. Maksimum koji mozete da dobijete je kao neka rolada, uz malo muke, rolanjem pomocu pek papira i silikonske spatule - ne preporucujem sem ako imate konjske zivce i dosta vremena :))
Meni je ovo testo idealno za lepinjice, pogacu i kao podloga za picu. Takodje je dobro za przenje, za ustipke.

Evo sada slicica. Pica i hlepcici :)



Juce sam napravila regularnu verziju. Ide 1kg belog brasna tip 400 umesto ove kombinacije belo-kukuruzno. Pravila sam hlepcice, deo zamrzla, napravila sendvice za ujutru i imam jos dva komada koja me zovu lol  Za sada im se uspesno opirem :))


понедељак, 27. септембар 2010.

Ima li ko ideju ...

... kako da podesim, i da li uopste mogu da podesim, da dobijam na mejl kada se odgovori na blogovima na kojima sam i ja komentarisala.
Primer:
Na nekom blogu pitam u vezi nekog jela nesto, i kada neko odgovori, da ja dobijem mejl. Ovako kako trenutno stoje stvari, zaboravim i gde sam pisala i gde sam sta pitala.
Mogu da belezim, ali trazim elegantnije resenje ako ga ima. Podesila sam da me blog obavesti kada se pise kod mene, ali za obrnuto ne vidim opciju. :((((

Pastrmka pecena u rerni

Ako nesto mrzim, to je "miris" ribe dok cvrci u tiganju, ali posto je vrlo rado jedem, a nisam bas neki ljubitelj usluznog przenja po ribarnicama (izuzetak su girice), moram nekako da je spremim. Pecenje u rerni se pokazalo kao jako zahvalno. "Mirise" ali mnogo manje i lakse se kuhinja izluftira.
Postoji tehnika przenja u rerni, gde se ulje zagreje u plehu pa se ribe ubacuju u tako vrelo, ali mi je to vrlo riskantno i nikada nisam probala tako da przim. Moj nacin je jednostavan, ne trosi mnogo ulja i sto je najbitnije, nije opasan .



Ovog puta sam pekla pastrmku, ali na isti nacin mozete da przite bilo koju drugu ribu, filete ili komade ... Nisam pravila nikakva punjenja niti prelive. Ovo vam je najjednostavniji nacin spremanja.

 Obicno mi u Maxi-ju ociste ribu, ali se tog dana "ribar" posekao pa mi je bilo zao da maltretiram coveka da mi cisti tako "obogaljen". U sustini, meni to nije tesko, ali naravno lakse je kada ne moram :)) Prilikom ove radnje, potrudim se da zamazem sto manje oko sebe tako da obicno napravim sledece:
Uzmem neku, po velicini zgodnu, posudu i preko nje razvucem dve, tri plasticne kese pa vadim ribu iz kese u kojoj je spakovana, ocistim u posudi, stavim u drugu kesu, pa onda sve tako ocisceno ide u sudoperu gde se temeljno opere i stavi na cedjenje. U kese sa iznutricama ubacim ostale prljave kese, ono iz sudopere, smotam, bacim i sve iza mene ostane cisto :))





Kada se pastrmka ocedila, treba je posoliti. Najbolje je krupnom morskom solju, ali je nisam imala pa sam koristila sitnu. Zatim sam svaku pastrmku uvaljala u mesavinu kukuruznog brasna i aleve paprike i redjala u blago nauljenu tepsijicu.
Nemojte da sipate puno ulja ako pecete ovako, jer ce riba da se vise kuva u tom ulju nego sto ce da se pece/przi. Sipajte malo, pa rasporedite po celoj tepsiji ili plehu, a visak ocedite u neku soljicu. Dno treba da bude samo tek prekriveno uljem. Naredjate ribu, a onda onim uljem iz soljice poprskajte svaki komad odozgo. Nije pametmo ni da premazete salvetom dno, to ce ipak biti malo ulja.





Ovako pripremljenu pastrmku, stavite u zagrejanu rernu (200C) i pecete petnaestak minuta. Riba je sigurno gotova kada joj se izbece oci, pa mozete tako da pratite proces pecenja :)) Okrenete je, pa pecete jos koji minut da porumeni i sa druge strane.




Uz ribu sam servirala krompir pecen u rerni. Obicno ga svi kuvamo u vodi pa dalje pripremamo po zelji i ukusu, ali treba ustedeti malo struje, uprljati sto manje sudova i utrositi sto manje vremena :) Zato sam preko resetke od rerne stavila parce alu-folije, pa preko dva dobro oprana krompira. Ovo je mladi krompir, ne bas dobar za pecenje zbog tanke ljuske, ali posluzio je. Kada imate stariji, birajte manje krompire da bi se brze ispekli. Ukljucila sam rernu, i taman dok se rerna zagrejala i koji minut preko, krompir je bio gotov, pa sam ubacila cetvrtastu tepsiju sa ribom. Peceni krompir treba poklopiti da se malo potpari zbog lakseg ljustenja. Posto sam ja pekla mlad krompir, samo ga zasekla odzgo i bukvalno kasikom izdubila sredinu. Zbog tanke kozice, tehnika sa potparivanjem ne pali posto se prepece i sloj krompira uz ljusku.





Krompir sam posolila, dodala malo maslinovog ulja i soka od limuna. Meni uz ovako spremljeno jelo nista vise nije potrebno :) Paprika je samo zbog dekoracije (koja mi bas nesto i ne ide), inace ne preporucujem da se jede uz ovo, pokvarice vam ukus jela lol


15. 10. 2013.

Pastrmku i dalje spremam na ovaj nacin, jako jednostavan i zahvalan. Ubacila sam jednu novu fotografiju sa poslednjeg spremanja, pa otud i ova mala dopuna. Nemam srca da menjam stare fotografije iako su radjene kamerom sa mobilnog telefona.

субота, 25. септембар 2010.

Pucke

Neko koka kokice ali ja vise volim da puckam pucke :))

Mada ih javno zovem "kokice", nekako interno su to uvek za mene pucke, naziv za ovu meni omiljenu i nezamenjivu grickalicu, koji mi je ostao iz detinjstva. Kao i jos par jednostavnih stvari (kuvanje pasulja i pecenje palacinki), tako mi ni puskanje pucki nikako nije islo. Pasulj sam naucila, a za palacinke sam, posle nebrojeno isprobanih recepata nasla svoj "koji radi" i ukapirala da lose podesim jacinu ringle, tako da sam i to usavrsila.

Pucke sam obicno jela kod kume, tacnije nju maltretirala da mi pravi kada mi se jedu, ali kada je kuma ostala trudna, bilo mi je zao da je mucim i onda sam morala sama da pocnem lol ... a od kume sam dobila uputstvo.

Pre nego sto ga izlozim, samo da napomenem da je ovo takodje moja ulaznica za igricu "Ajme koliko nas je" a domacica ovog meseca je Mihaela sa bloga La casa de vainilla. Tema je kukuruz.

Ova cinijica puckica je za Branku sa bloga Home-made by B uz zelju da nam sto pre ozdravi i ispucka svoje puckice.








E ovako...
Najbolje je da se uzme serpa od rostfraja. Sipaju se zrna taman da prekriju dno, nikako da bude guzva. Naspe se zejtina da zrna plivaju i obilno posole. 



Poklopi se serpa i stavi na hladnu ringlu. Ringla se ukljuci (ne mora na najjaci stepen) i ceka se dok zrna ne pocnu da pucaju intenzivno. Prodrmati malo serpu da se neispucana zrna spuste do dna i kada prestane da pucka pa puckaju tek po jedno dva zrna, skloniti sa ringle i sacekati jos najvise minut jer je serpa i dalje vruca i ispuckace ono sto je ostalo. Presuti odmah da ne pogore one na dnu od vrele serpe.



 Ova tehnika ne gresi nikada












Kumo, hvala ti 'de cula i 'de ne cula!!! :))






уторак, 21. септембар 2010.

Pispilita

"Ajme, koliko nas je" ! Toliko nas je da je jako tesko na kraju meseca postaviti iole originalan recept kao ulaznicu za ovu igricu koju je osmislila Monsoon.
Domacica ovog meseca je Mihaela sa bloga  La casa de vainilla, a dobile smo za domaci da pravimo nesto od kukuruza :)

Svasta mi je padalo na pamet, ali kako je vreme odmicalo, ponestajalo je ideja za pravljenje bilo cega sto bi bilo originalno :) U sustini, ne radi se o potrebi da se sada nesto specijalno izdvojim, vec o mom shvatanju igrice, da se napravi sto vise razlicitih recepata od iste namirnice. Tako su redom otpale, palacinke, piroske, razni 'lepcici i projice, pa mi je kao zadnja nada ostao recept za pohovani kacamak. Kad ne lezi vraze, Branka by B napravila nesto slicno, ali zapekla u rerni :))) Mozda ga i napravim, mada ga ne jedem, cisto iz fazona. Prijavicu i projice za igricu, kada su vec postavljene na blog, zasto da ne, a skuvacu i jednu krem supicu od ovog brasna i planiram da iskokam kokice za "zanimacije", sta fali ... Nego, evo moje prve ulaznice.

Recept za pispilitu (jel' gresite dok izgovarate? lol ) imam cini mi se oduvek. S obzirom na nacin pisanja recepta garantovano je iz nekog starog Bazar-a iz vremena kada su recepte pisali pa ih posle utamanili Mika Dajmak i Misa Lazic, od miloste zvani "dva debela novinara" a "uslikavao" Bata Patrnogic (nista mrsaviji fotograf) :)) Recept je toliko simpaticno napisan, da cu vam ga prepisati u originalu. Kaze ovako:

" Ovo je pita iz Metohije. Mozda neko tamo i zna kako je dobila ime iza kojeg se, provereno, krije neobicno ukusna projara.
  Pregrst ociscenog i dobro opranog spanaca se isece na rezance, posoli, ostavi da odstoji petnaestak minuta, a onda dobro ocedi.
  Onamo se umuti sne od tri belanaca pa mu se dodaju ona njihova zumancad. U to se doda navrh noza praska za pecivo, onaj ocedjeni spanac i saka sitno izmrvljenog jaceg sira. To je fil za pispilitu.
   Testo se ne pravi, nego se - slaze! I to od kile zutog krupnog projinog brasna samlevenog na potocari. Ovako. Pleh se dobro zamasti, bolje mascu nego zejtinom, pa se po njemu zaprase dve sake onog projinog brasna. Kada je dno pleha pokriveno, poprska se slanom vodom. Onda se odozgo poprska zejtinom ili istopljenom mascu, pa ponovo projinim brasnom ... Tako cetiri puta.
   Onda se stavi fil pa preko njega opet cetiri puta zaprasiti projino brasno, slanu vodu, zejtin ...
Pece se regularno, pola sata i jace."
Ja cu dodati, zaliva se ladnim jogurtom vruca pita :)

Skroz cudna projara, nisam imala predstavu kako to moze da ispadne da bude jestivo i dobro. Kako nisam imala ono gorepomenuto brasno sa potocare, kupila sam kukuruzni griz. U stvari to vam je krupno kukuruzno brasno, od koga se najcesce pravi kacamak. A u prodavnici, stoji kukuruzni griz (tako pise) od pola kile 47 dindzi, a pored njega "Palenta" (kukuruzni griz = krupno kukuruzno brasno) pola kile 97 dindzi. Da ne zamere oni koji kacamak zovu tradicionalano ili netradicionalno "palenta" ... mene muka uhvati kada cujem to "palenta". Sta?! Lepse zvuci, finije ili ...?! Kacamak se to zove u zemlji Srbiji, nismo u Lici! Samo se palenta placa 50 dinara vise, pa ko zeli neka se pravi fin :)
Dakle, kupila sam to krupno brasno, spanac, sir sam imala kao i mast, pa sam krenula u akciju. Pravila sam pola mere, tako da sam spanaca uzela onoliko koliko sam najvise mogla da zgrabim sakom, pa jos malo preko toga. Inace, ko ne zna sta je "pregrst" sada ce da nauci :)) To vam je kolicina kada zahvatite levom sakom s leva, desnom s desna, pa koliko vam se nakupi u sakama, to vam dodje pregrst :)

Pratila sam recept od pocetka do kraja. Jedino sto sam malo pogresila je bilo ovo posipanje. Posle svakog posipanja ja sam dodavala malkice vise brasna, jer mi se sve cinilo da nije lepo prekrilo. Ne treba tako, jer mi je nakon pecenja dosta brasna otpadalo odozgo i sa sa strane. Definitivno treba slediti recept. Prskala sam cetkicom slanu vodu i rastopljenu mast po "testu" . Pala mi je na pamet i fajtalica za ovu slanu vodu ali sam nesto odustala lol.

 Pitu sam pekla pola sata na 200C. Kada je pecena, pocne da se odvaja od ivica kao i svaka druga, tako da nema nedoumice oko toga. Meni je ovo jelo skroz doslo cudno zbog teksture, ali je izuzetno ukusno. Jos uz jogurt, prava stvar! Unutra imate onaj super-spanac fil a ostatak je tako rastresit i krckav da prosto pomislite da ce se raspasti cim uzmete u ruku. Medjutim, parcici su bas kompaktni, jedino sto se meni osipalo zbog preteranog "slaganja" :))

Fotografije su mi ovog puta bas lose, pa sam jedva izvukla dve da vam predstavim ovu piticu. Nadam se da ce neko pozeleti da je isproba iako deluje skroz neobicno, a mozda ste je vec klopali negde pa sam samo ja neznalica. lol

недеља, 19. септембар 2010.

Knedle od "instant" pirea

Jele su mi se knedle, a vremena malo :( ... a ni volje ... Mrzi me i ovde da kucam, ali ako ne otkucam sada, ko zna kada cu.

Potrebno je:

za 30 knedli

  • kesica instant pirea (120g)
  • 400ml vode
  • 200ml mleka
  • kasicica soli
  • 100g margarina
  • 2jaja
  • 500g brasna (idealno po pola ostrog i mekog tip 400)
za posipanje: 500g griza, oko 100ml ulja i secera po ukusu

Priprema:

Sipati vodu u neku manju serpu, dodati kasicicu soli. Pustiti vodu da skoro provri, pa ubaciti margarin i mesati na ringli da se istopi. Dodati mleko (najbolje toplo) pa odmah brzo pahuljice uz neprestano mesanje. Mesati sve dok se dobro ne sjedni u kompaktnu glatku masu, pa ostaviti da se maltene skroz ohladi. Proces po zelji ubrzajte prerucivanjem u vecu posudu pa "razgrtanjem" smese po posudi, ili hladjenjem u drugoj posudi sa ledom. Onda ubaciti 2 jaja (neumucena) pa dobro sjediniti. Onda dodavati brasno i umesiti testo. Nemojte da dodajete vise brasna. Ako ste dobili lepljivo testo, napravili ste pravu stvar :))

Postupak izrade knedli sa sljivama sam vec opisala u receptu "Knedle"  a tu cete naci i kako da sremite griz.

Novina je sto sam se dosetila (otkrila sam Ameriku) da knedle pravim pored sporeta na starom nadstolnjaku. Ranije sam ih stavljala na tanjir pa tako prenosila do serpe, ali se desavalo da se koja zalepi. Ovako je super ... stavljam ih na krpu i nema lepljenja.

Valjda je to sve, evo sada slicica :)



mah mah :)

петак, 17. септембар 2010.

Princes krofne u FBI rukavicama

Ovog meseca u blogerskoj igrici osmisljenoj za food blogere istrazujemo Nadin blog Just good food.


""FBI rukavice" su mesečna igra namenjena vlasnicima food blogova sa prostora bivše Jugoslavije. "FBI" je akronim od Food Blog Inspection, a "rukavice" anagram od "kuvarice". Ovu igru je osmislila i pokrenula food blogerka mamajac

Ideja je da učesnici zajednički odaberu i istraže, poput pravih inspektora :) jedan food blog. Svaki učesnik bira jedan ili više recepata sa bloga pod inspekcijom i pravi jelo prema njemu. Učesnik objavljuje rezultat istrage na svom blogu u vidu fotografija i komentara, kao i sva zapažanja u vezi sa blogom pod inspekcijom. Što je više učesnika igra je zanimljivija, jer se može dogoditi da više učesnika odabere isti recept. Autor food bloga pod inspekcijom bi na ovaj način imao šansu da svoje kreacije ustupi drugima na testiranje."

E sada, kada sam napravila uvod i ispostovala osnovna pravila igrice, mogu da prozborim koju o blogu. :)

Kada sam usle kod Nade na blog, prvo sto sam primetila je gomila prlepih fotografija, kao iz najboljih kulinarskih casopisa. Umesto da krenem redom, ja sam kliktala na slicice sa leve strane i uzivala u receptima i fotografijama. Tek posle par dana sam zaista pocela da istrazujem blog , i mada se njena kuhinja drasticno razlikuje od moje, nasla sam puno divnih recepata koje sam pozelela da isprobam. Medjuti, nedostatak vremena sa jedne, i nedostatak degustatora (moj Deki bas i ne voli eksperimente a ne mogu da kuvam mini mini porcije) sa druge strane, me je ogranicio na slatki deo bloga. Izabrala sam nekoliko recepata, ali sam za sada isprobala samo jedan, nadam se da cu stici i ostale.

Ulaznica za ovu igricu su divne Nadine Princes krofne ili kako ih ona zove Kremaste princes krafne

Obicno su recepti za ovu poslasticu, neke polu-instant varijante sa kremovima od pudinga, tako da sam se odusevila kada sam videla da Nada kuva kasicu od mleka i brasna za fil, po starinski. Bravo Nado!

Toplo preporucujem krofnice. Korpice su od preukusnog vazdusastog biskvita, a fil domaci, bez smeka vestackih aroma.
Moram da priznam da sam napravila jednu izmenu u receptu iako sam cvrsto resila da se drzim originala. Jednostavno, nije bilo sanse da ubacim 250g margarina u fil. Znam da je on imao najvise funkciju zgusnjavanja, pa sam se posluzila malim trikom. Ubacila sam kesicu dr Oetker-ovog zelatina. Pravila sam pola mere, tako za celu meru stavite dve kesice.

Napisacu vam kako sam ja pravila a original sam linkova iznad. Videcete da sam malo promenila i nacin kuvanja fila, posto nema margarina.

za punu meru

Za korpice vam je potrebno:

200ml vode
100ml ulja
100g brasna (ostrog)
4 jaja
1 kesica vanil secera

Za krem:
1l mleka
200g brasna (ostrog)
200g secera
4 jaja
2 kesice vanil secera
2 kesice zelatina

Prvo sam skuvala fil, da bi ga sto pre stavila da se ohladi.
Kesicu zelatina sam rastopila po uputstvu sa kesice. Zumanca sam dobro umutila sa secerom i vanil secerom, pa sam dodala pola kolicine mleka i jos izmesala. U drugoj polovini mleka sam rastvorila brasno, a zatim sjedinila sa zumancima, dobro izmesala i presula u serpu od rostfraja sa debelim dnom. Uz neprestano mesanje sam kuvala dok se fl nije zgusnuo, a onda sam sklonila sa ringle, stavila zelatin uz mesanje samo na kratko da se rastopi, i umesala ga u fil. Brzo sam umutila mikserom belanca pa sam ih sipala u vruc fil i vratila na ringlu na jos pola minuta. Dobro izmesala da se sve sjedini kako valja, a onda prerucila u drugu posudu da se hladi. Kada se dovoljno prohladilo, cusnula sam u zamrzivac na oko sat vremena. Povremeno sam vadila i mesala fil.

Korpice sam napravila kako je Nada napisala, bez izmena :)
Zavrila sam vodu i ulje sa vanil secerom, ubacila brasno i jos malo mesala na iskljucenoj ringli, pa u potpuno ohladjeno umutila mikserom jedno po jedno jaje. Stavila u spric i istiskivala korpice. Izaslo je 12 korpica (od pola mere). Pekla sam ih 10min na 200step, ali su uspele da mi se malo zacrne odozgo. Izgleda u mojoj rerni to mora na nizoj temperaturi.

Ne mogu da se bas pohvalim njihovim izgledom, ali bice bolje sledeci put :))



Korpice sam, kada su se ohladile, ostrim nozem presekla na pola. Dobro ohladjeni fil sam stavila u spric na kome sam namestila zvezdasti nastavak, pa sam filovala krofnice.




Bilo bi idealno da se krofne odmah poruckaju :)) jer sam ja deo mojih ostavila u frizideru zbog fila, pa su se korpice malo smeksale od vlaga, mada im nista to ne smeta.

Pre sluzenja princesice posuti prah secerom.



Nadam se da cu stici da isprobam jos koji recept dok traje igrica, ali ako ne uspem, ne mari. Blog je stavljen u omiljene pa ce biti dana za istrazivanje, a svima koji imate vremena preporucujem da svratite kod Nade. Prijatno cete se iznenaditi raznovrsnoscu recepata i uzivati u divnim fotografijama i komentarima ostalih blog-era.





Nagrada

Hvala Tasa! :)

 link

субота, 4. септембар 2010.

Posne punjene paprike

Upravo sam smazala dve, a na leba sam mazala domaci krem sir. Uh, nije mi dobro. Ma mogu da ih jedem kad god, a za jelo najlepse su mi skoro hladne. Danima se spremam da ih napravim, ali stalno nesto iskrsne, pa ili nam se jede nesto drugo, ili pravim brzinski rucak. Dodjose i one na red :)

Potrebno vam je:

8 crvenih mesnatih paprika srednje velicine, zgodne za punjenje
3 vece glavice crnog luka
3 vece sargarepe
2 srednja krompira
malecna soljica pirinca - 50ml
so, crni biber, beli luk, aleva paprika
brasno na tacnici za zatvarnje paprike
1 krompir po potrebi da uglavite paprike
neka zgodna okrugla serpa koja moze u rernu ili zemljani sud

Postupak:

Oprati paprike, obrisati ih pa ocistiti. Nozem zasecati pazljivo oko peteljke, pritisnuti peteljku, malo zavrteti pa izvaditi napolje. Zilice i semenke prstima izvuci napolje koliko moze, a ostatak izbaciti tako sto cete da istresete iz paprike lupkajuci po njoj.
Ocistiti luk i sargarepu pa izrendati na krupno rende. U tiganj uliti oko 100ml ulja pa proprziti luk i sargarepu. Dodati so (u kolicini da fil bude malo slaniji nego sto vam je po ukusu), biber, beli luk i alevu papriku, i dok se to vec dinsta, oguliti krompir i takodje izrendati na krupno pa odmah ubaciti u tiganj. Malo samo dinstati pa skloniti sa vatre. Ja sam prerucila smesu u ciniju pa dodala sirov opran pirinac i dobro izmesala. Ne mogu iz tiganja da vadim metalnom kasikom, ostetice se. Posudu u kojoj ce se spremati paprike nema potrebe da nauljite, jer je onaj fil dovoljno mastan.
Punite kasicicom paprike, uredno sabijajuci fil na dole da ne ostanu vrhovi prazni, ali nemojte ni da ih prepunite jer ce fil da naraste tokom kuvanja. Odozgo po filu pospite brasno i redjajte paprike u sud sirom stranom okrenutom ka obodu suda. Moje sam redjala u zemljanu posudu ali su mi za nju falile 2 paprike. Nesto sam setila u poslednjem momentu da mogu u njoj da napravim. Zato sam uzela jednu papriku i u nju ugurala krompir, a naokolo dodala jos malo krompira. Izmadju paprika sam stavila jos po kolutic, taman toliko da se dobro uglave i da ne mogu da mrdnu tokom kuvanja.
Paprike sam nalila vodom otprilike do pola. Nema potrebe da ih udavite, posto ce se sve lepo kuvati kad voda pocne da kljuca, jer se sud pokriva. Kako ovaj moj sud nema poklopac, stavila sam alu-foliju preko, nista ne smeta. Onda je sve tako otislo u hladnu rernu, rernu sam podesila na 200C i zaboravila u narednih sat vremena, mozda i malo duze. Nakon toga, bile su spremne za zaprsku.

Zaprsku napravite tako sto na malo ulja proprzite kasiku brasna, tek toliko da malo pozuti.


Prelijte ravnomerno preko svih paprika, pa vratite u rernu da se lepo zapece. Ne pokrivajte posudu.



Meni ove paprike najlepse idu uz mladi sir i domaci hleb, u situaciji kada nisu pravljene za post nego ovako od zelje. Tanka opnica sa mesa paprike se veoma lako skida, pa nemojte da bacate papriku. Paprika je u ovom filmu glavna glumica :))

Jogurt i krem sir

Kao sto vec rekoh tamo kod tulumbi, citam Binnur sa zadovoljstvom. Svasta nesto je ta zena spremala pa i ovo mnogima omiljeno pice, a pravila je i ajran, napitak od jogurta i soli. Njega nisam muckala, ali cu i to da isprobam jednom kada budem pravila burek.Da uzivam kako spada ... :))

Jogurt se pravi lako, a krem sir jos lakse. Mozda ce neko reci da mu ne treba tolika petljancija, ali verujte da je domaci jogurt nesto bozanstveno, a domaci krem sir jednako dobar kao kupovni, a vise nego duplo jeftiniji. Na ovu skupocu se isplati da ga napravite, sto za mazanje sto za pravljanje kojecega, na primer raznih sirastih kolaca, slatkih i slanih.

Jogurt

Potrebno je 1l mleka koje se kuva i 30ml (2 supene kasike) nekog jogurta.
Mleko sam skuvala pa stavila sa strane da se prohladi. Ne sme da se ohladi skroz, nego taman toliko da kad umocite prst u njega, mozete da drzite prst dok ne izbrojite do deset. Tu oko osam ce biti vruce vruce, ali izdrzavanjem do deset znaci da mlekce ima dovoljnu temperaturu da u njega sjurite gotov jogurt.
Mleko prerucite u posudu koja ima poklopac i sipajte jogurt. Izmesajte sve lepo kasikom, poklopite pa uvijte u neki frotir ili sta vec slicno. Treba da stoji 6 sati leti i 8 sati zimi da bi bio gotov. Najlakse je u stvari da ostavite preko noci, pa cete ujutru imati jogurt. Jogurt lepo izmesajte, pa pijte u slast. Moze da vam stoji 1 dan u frizideru.


Ja sam otisla korak dalje :)) pa sam napravila krem sir.

 Krem sir

 Uzela sam jednu vanglicu, bas malu, pa sam na nju stavila cediljku. Preko cediljke sam stavila gazu presavijenu u nekoliko slojeva. Na slici iznad imate malo izmesanog joguta u casi, cisto da vidite kako izgleda, ali sam ga izvadila kasikom. Ostatak nisam mesala, nego sam samo presula u gazu.


Po receptu ovaj sir treba da odstoji oko 8 sati, ali ja sam ostavila 24 sata i dobila 350g preukusnog blagog neslanog krem sira. Surutku koja se cedila sam povremeno presipala u casu (pa popila) jer mi je vanglica plitka. Sledeci put cu da stavim u neku dublju serpicu da se ne petlajm sa proveravanjem oko toga da li se nakupilo previse surutke.

  Eto, mozda ovo nekom koristi. Na slikama ispod je sir nako nekih desetak sati i gotov, pa presut u plasticnu kutiju.

Tulumbe

                                        ... ili Marfijev zakon na delu.

"Ako postoji sansa da nesto krene naopako, budite sigurni da ce krenuti naopako".


   Dobijem skoro od Doje, moje "drugarice iz klupe", recept za tulumbe koje se peku u rerni .. i odmah ga izgubim :)) Aj sad, nema veze, potrazicu joj ponovo. Opet, tulumbe se prze i znam da su mi te przene uvek bile lepse od pecenih. Nema to mnogo veze sa masnocom, da napomenem, posto mnogi misle da ce da ucine sebi ako ih ispeku. U one sto se peku, po receptu ide vise masnoce, u ove sto se prze ide manje tako da mu dodje sa te strane na isto. Ipak, to przenje im da neku posebnu krckavu koricu, ma meni neuporedivo. Tako odustanem od Dojinog recepta do daljeg, i resim se da napravim onako kako to rade Turci tradicionalno. A gde cu naci recept, pa kod Binnur na blogu, naravno :)    Binnur je Turkinja koja zivi u Kanadi i koja nema pojma da ja postojim i da sa odusevljenjem citam njen blog. Ako nadjete vremena, promuvajte se malo po blogu. Ja sam davno bezecovala neke recepte, ove tulumbe i sekerpare, kolace slicne urmasicama samo sa dodatkom griza, samo sto je od bezecovanja do spremanja dugacak put :)))

  Recept kaze ovako:

Testo:
1 i 2/3 solje vode (400ml)
45g neslanog putera
1/2 kasike soli
1 i 1/2 solja brasna - ostrog
3 jaja

Sirup: 6 i 1/4 solje secera, 4 solje vode, 1 kasika soka od limuna. Kuvati sve sastojke 10-15 min, ostaviti da se prohladi i podeliti u dve cinije.
potrebno je jos 2dl ulja za przenje

Zagrejati vodu, puter i so i kada pocne da kljuca smanjiti toplotu i dodati  brasno. Mesati konstantno sve dok smesa ne postane gnjecava i ne pocne da se odvaja od zidova posude. Skloniti sa ringle i ostaviti par minuta da se prohladi. Dodati jedno po jedno jaje. Sledece jaje dodati tek kada je prethodno dobro sjedinjeno.
Staviti smesu u spric. Zagrejati 2dl ulja u vecoj posudi (ulje ne sme biti pregrejano) i istiskivati tulumbe, a prekidati testo prstom. Okretati tulumbe tokom przenja da bi se ravnomerno isprzile sa svih strana. Przene tulumbe staviti na papirni ubrus da se ocede od viska masnoce, pa ih preruciti u cinije sa ohladjenim sirupom u kome treba da stoje 20-25 min pre serviranja.
Povremeno ih promesati da bi sve ravnomerno upile sirup. Izvaditi na tacnu resetkastom kasikom.



Eto, prosto i jednostavno, sve dok vam se ne umesa Marfi :))

Recept mi je stajao u racunaru i umesto da ga odstampam, ja sam ga prepisala na neko papirce. Kako mi je to uspelo ne znam, sve u svemu, umesto "solje" ja sam za sirup prepisala "soljice". Razlika drasticna! Solja = 250ml, moja soljica = 100ml. Napravim lepo sirup od 6 i nesto soljica secera, izvucem neke dve cinije i shvatim da sirupa ima samo za jednu. Nista to meni ne bi sumnjivo, jer pravim prvi put, pa nisam imala pojma koliko ce od one smese izaci tulumbica.
 
Smesu za tulumbe sam lako napravila. Kuvala sam vodu i margarin u serpi od rostfraja, sklonila sa ringle pa sam ubacila brasno, vratila na ringlu a ringlu iskljucila i jos malo izmesala da se lepo sjedini. Onda sam prerucila u drugu posudu, malo premesila testo (pazite da se ne opecete) i razvukla po obodu cinije da se brze ohladi.

Kada se prohladilo, dodala sam 3 jaja jedno po jedno. Posle svakog dodavanja mesila sam rukom sve dok se jaje nije potpuno sjedinilo sa smesom, pa sam tek onda dodala sledece. Jaja dodajte direktno, bez nekog muckanja pre toga. Sledeci put cu pokusati da ovo obavim velikom kasikom, posto je testo lepljivo, a ja bas nesto ne volim da muljam rukama po takvom testu. Na kraju je sve ispalo super, ubacila sam prvu turu u spric, i onda krece drugi deo petljancije ...


Sta je mene spopalo ne znam, tek, htela sam da napravim savrsene tulumbe. Onako sve jednake, do u mm. Spremila sam i lenjir da merim, a ideja mi je bila sledeca. Razvucem pek-papir po stolu, zalepim ga selotejpom na coskovima i istisnem smesu na njega. Posto je mastan, lako cu odvojiti od njega smesu, a i lako cu da premerim duzinu pa ce kolacici biti jednaki. Obavim sve kako sam zamislilia


Sva sretna i vesela stavim onih 2dl ulja u tiganj da se greju, uzmem lenjir i pokusam da isecem prvu tulumbicu. Kazem pokusam, jer ne da nije htelo da se sece koliko je lepljivo, nego ni da se odvoji od papira kako treba. Nista, uzmem silikonsku spatulu, pokupim sve ovo sto sam istisla i vratim nazad u ciniju. Uzmem puter, naknadno podmazem papir, napravim probnu trakicu. Podmazem noz i secnem testo. Sve je pod kontrolom. U tom trenutku mi padne roletna ... pa koja sam ja budala da se mlatim sa lenjirom, kad je zena lepo rekla da se direktno iznad tiganja istiskuje i otkida prstom. Vratim onaj tiganj na ringlu, posto sam ga brzo sklonila da mi se ulje ne greje, i od tada sve je islo kao pesmica. Ovako:

Przila sam ih u tri ture i ulja je cak preostalo. 2dl je sasvim dovoljno. Okretala sam ih par puta da se lepo isprze sa svih strana, a onda prebacivala na tanjir prekriven papirnom slavetom da upiju ulje. Stavila sam sledecu turu, a one sa salvete ubacila u sirup. Sirup sam u medjuvremenu presula u tepsiju da lakse valjam tulumbice. Kada sam przila drugu turu, smanjila sam jacinu ringle za pola stepena (sa 2 na 1,5) jer se ulje ipak dosta zagreje pa su ove iz druge ture mnogo brze pocele da dobijaju braonkastu koricu, a onda opet za trecu turu vratila na pola stepena vise. Ulje ne sme biti pregrejano da bi kolacici stigli da se isprze iznutra. Gotovi moraju biti meki i vazdusasti. Unutrasnji deo ne sme biti sabijen. Sirupa nije bas bilo dovoljno da bi se lepo baskarile u njemu, ali sam ih zato cesce okretala pa su uspele da ga popiju koliko treba. Moram da priznam da nisam smela da brojim koliko sam ih pozdrala. Pravicu ih ponovo, cim nadjem ostro brasno u prodavnici. Skotovi opet prave vestacku nestasicu pred poskupljenje. Strasno sam iznervirana.




Ako se odlucite da ih pravite, imate moju najtopliju preporuku za ovaj recept. Odoh da se javim Binnur i zahvalim na receptu ... red je. :)

LinkWithin

Related Posts with Thumbnails