Tepseštija

Mnogo pre nego što sam uopšte počela ozbiljnije da se bavim kuvanjem, krenula sam sa sakupljanjem recepata. Da se nađe ...

Pored mamine i nanine sveske, iz kojih sam prepisivala omiljene recepte, glavni izvor su bile novine, najčešće nekadašnja Ekspres politika i ženski magazini. Bazar je bio časopis koji sam redovno kupovala, a u njemu su se, uglavnom u svakom broju, nalazili mali kuvari.

Pored Bazorvih svetskih kuhinja, recepata od određene namirnice (krompir, jaja, pirinač, meso, riba itd) pa stranica posvećenih tortama, predjelima, glavnim jelima ... povremeno se moglo naići i na recepte stare srpske kuhinje. Ovaj recept je jedan od takvih.

Ne znam koje godine je izasao taj broj Bazara, ali je bilo baš davno. Novinar Mika Dajmak i njegov drugar fotograf Bata Patrnogić, obišli su Veliku Hoču, na Metohiji i sa tog putovanja doneli malu zbirku srpskih starinskih jela, a ja sam, živo se sećam, sa uživanjem iščitala tu reportažicu i sve recepte koje je Mika Dajmak ispisao u svom prepoznatljivom stilu. Uz svaki recept je išla i preporuka za vino, jer je Hoča bila uvek poznata i po dobrim vinima.

Pored raznih, čorbi, čorbaluka, červiša, janija, mesa, tučenih paprika pečenih i suvih, pasulja, pogača i ostalih đakonija, jedan mali deo je pripao i poslasticama. Alva, gurabije, Pita baranica i Tepseštija.

Sve četiri poslastice su mi zanmiljive, ali sam kao prvu, isprobala Tepseštiju, poslasticu čije se ime malo teže zakotrlja preko jezika, ali nešto zaista jednostavno, a savršeno puno ukusa. Logičan izbor, s obzirom na to da volimo kolače zalivene šerbetom.

Sličicu origanalnog recepta vam neću postaviti, jer mislim da je malo opasan po domaćice. :D Plašim se, da bi neko mogao samo to da, brzopreletno gledajući blog, pročita i da budem odgovorna za neke opekotine. Bolje ne. U čemu je fora. Kod originala piše da se šećer za testo prži u ulju, pa doda voda i onda skloni sa vatre. Sad zamislite da neko bukvalno tako uradi i krene da mu eksplodira iz posude vrelo ulje i karamel od šećera. Napisaću kako sam zaobišla tu varku i kako bi moglo i tako da se napravi uz oprez. Ne znam da li je Mika pogrešno zapisao ili mu je neko sa čudnim smislom za humor davao recept. ... ili ja ne znam nešto što drugi znaju, sve je moguće :))

Mere za kolač sam smanjila na trećinu, jer bi mi u suprotnom trebala neka ogromantna tepsija i ista tolika rerna. Količinu šerbeta sam pojačala, pa kolač sečem na kocke, a originalno treba na rombove. Pošto ima više šećera, sve se nakon hlađenja dosta lepi, tako da se rombovi, odnosno njihovi ćoškovi mnogo izmrve. Kocke su zahvalnije.

Idemo na recept. :)

Potrebno je:

• 330ml ulja
• 60g šećera
• 100ml vruće vode
• 450g brašna
• 100g srednje krupno seckanih oraha

za zaliv:

• 350g šećera
• 1 kesica vanil šećera 
• 200ml vode
• kašika soka od limuna

Vanil šećer i limunov sok sam pridodala, nema ga u originalu. Može se napraviti i duplo manje zaliva (šerbeta), mislim da bi bilo dovoljno. Ova moja varijanta mora u korpice, jer se stajanjem baš zalepi za tanjir. Ovako posložene su bile samo za slikanje.

Priprema:

I varijanta:
Prvo u šerpici zagorimo 60g šećera. Iz nekoliko puta sipamo. Kada se prva tura otopi u tečno, sipamo sledeće, pa tako još jednom, dok se ne karamelizuje i dobije braon boju. Sklonimo sa ringle, sačekamo da se kratko prohladi, pa zalijemo vrućom vodom i mešamo da se sav karamel rastopi. Ulijemo hladno ulje i sve malo izmešamo i vratimo na ringlu da se zagreva, ali pažljivo i ne previše, da ne bi krenulo da prska. Preporučujem ovu varijantu.

II varijanta:
Zagrejemo ulje, pa u njemu pržimo šećer dok ne dobije karakterističnu crveno-braon boju. Izmešamo i videćemo kako se dobio kao neki sloj karamela u ulju. Sklonimo sa ringle i pustimo da se maltene potpuno ohladi. Onda ulijemo vruću vodu i izmešamo, po potrebi još malo dogrejemo.

Dalje ...
U toplu mešavinu ulja, šećera i vode, sipamo deo po deo brašna i mešamo da se dobro sjedini. Na pola ubacivanja brašna, uspemo seckane orahe. Brašno baš mora dobro da se izmeša, da smesa apsolutno svuda bude jednake boje. Smesa neće biti kompaktna, nego malo mrvičasta. Ako je bas previše suvo, dodajte samo kašiku, dve vode, ali ne smete da dobijete nešto što liči na pastu, mora biti blago mrvičasto.

Sada uzmemo nepodmazanu tepsiju prečnika 24-26cm i ubacimo smesu. Rukama dobro utabamo smesu, da bude ravna. Oštrim nožem sirovu smesu isečemo na rombove ili na kvadrate i stavimo da se peče oko pola sata na 180°C.

Pošto ima puna ulja u smesi, ona će krenuti da raste i da se lista. Peče se lagano i na manjoj jačini rerne, kako bi se ono brašno unutra dobro ispeklo. Kada poprimi tamnije braonkastu boju i odvoji se od ivica, gotovo je.

Dok se smesa peče, kuvamo zaliv.
Šećer prelijemo vodom i sačekamo da počne da vri. Kada provri, kuvamo 10 minuta. Negde pred kraj ulijemo sok od limuna, kuvamo još par minuta i sklonimo sa vatre.

Ispečeno testo ponovo po onim prvim rezovima isečemo i tako vrelo, zalijemo šećernim sirupom. Pokrijemo alu-folijom ili krpom nakvašenom u vreloj vodi, pa ostavimo da se ohladi. Može se jesti odmah po hlađenju, a još lepše je kada prenoći u frižideru.

Meni je ova poslastica pravo otkriće. Mnogo, baš mnogo mi se sviđa. Dekiju isto, ali je poslednji put došao na ideju da bi bilo dobro da se sve zalije i čokoladom. Moraćemo i tako da isprobamo.

Toplo preporučujem ove kolačiće, a pri tom su pogodni i za dane posta na ulju. Neverovatno je kako se od samo par sastojaka može dobiti ovako jedan savršeni slatki zalogaj.

Prijatno!

Tri leće (Tres leches)

Veliki pozdrav svim čitaocima bloga!

Iako sam ponovo pravila dužu pauzu, blog je živeo, čitan je i hvala svima od srca na tome. Izvinjavam se što nisam blagovremeno odgovorila svima, koji su ostavljali komentare.

Ne bih vam oduzimala vreme i pisala o razlozima pauze, sada sam tu. :)

Pauzu prekidam jednom zanimljivom poslasticom, kolačem Tri leće, za koji nisam do skoro čula, niti sam ga probala negde. Moram da priznam da je ovo bio i svojevrstan izazov, napraviti kolač koji je prijateljica mnogo hvalila, a ona ga je probala na raznim mestima, a najčešće u poslastičarnicama.

Kolač je latinoamerički, preveden, Tri mleka. Osnova je jako slicna našem kohu, ali se preliva sa mešavinom kondenzovanog nezaslađenog, kondenzovanog zaslađenog mleka i slatke pavlake. Odozgo ide ili ulupana pavlaka ili karamel.
Odlučila sam se za karamel varijantu, jer je to ona koju su prisvojili poslastičari sa krajnjeg juga Srbije i oni iz Crne Gore. Negde usput, kolač je postao albanska tvorevina i karakteristika njihovih poslastičarnica.

Tražeći recept, videh kod Aliki da je popularan i u Grčkoj, a što se recepata tiče, oni variraju, mada, verujem da su svi dobri. U Crnoj Gori se može kupiti i mešavina aromatizovanog brašna za ovaj kolač, kao i gotov karamel. Cena mu je mana, u Srbiji se uopšte ne nalazi, ali sudeći po tome kako su moji degustatori bili zadovoljni, ovo bi trebalo da bude maltene kao original, s tim što kažu da je moj karamel još bolji nego onaj na "originalnom" kolaču.

Pošto zaliv za kolač kaže da treba evaporisanog mleka, zaslađenog kondenzovanog i slatke pavlake, prvo sam pravila mleko za zaliv.

Evaporisano, odnosno nezaslađeno kondenzovano, dobija se običnim ukuvavanjem punomasnog mleka. Možda nisam dobila pravo evaporisano, ali sam ga ipak dovoljno koncentrovala da kažem da imam potrebno.

Kondenzovano zaslađeno sam pravila isto od punomasnog mleka, a po receptu sa bloga Mamina jela.
Nisam imala bombonski sirup, pa je mleko malo ređe, ali ništa nije smetalo. Malo sam ga duže kuvala, ali mislim da sve zavisi i kako se podesi jačina ringle. Recept citiram, kao što ću i recept za karamel. U naslovu imate link ka originalu.

Kondenzovano zaslađeno mleko

Sastojci
1 l. punomasnog mleka
500 g. šećera
50 g. glukoza sirupa
1 kašika ekstrakta vanile
Priprema

Sve sastojke sjediniti i kuvati na srednjoj temperaturi 1 sat i 15 minuta. Recept je steljiosa Parliarosa, najcenjenijeg šefa poslastišara Grčke. On kaže da se kuva 1 sat, ja sam se bojala da je malo vremena i da neće imati potrebnu gustinu pa sam kuvala još tih 15 minuta i rezultat mi je savršen, istg je ukusa i gustine je kao Nestle kondenzovano mleko koje kupujem samo nešto tamnije. Dok je vrelo činiće se da je retko, kada se ohladi imaće potrebnu gustinu.

Dobila sam oko 700ml kondenzovanog mleka.

Dalje, trebao mi je karamel, pa sam opet iskoristila recept od Aliki, blog mamina jela. Ona takođe ima Tri leće kolač, mada nisam iskoristila njenu osnovu, htela sam da izbegnem dodatne masnoće u testu.

Dulce de leche (karamel)

Sastojci
200 g. šećera
2 kašike vode
200 ml. slatke pavlake
20 g. maslaca
na vrh noža soli
Priprema
Šećer i vodu zagrevati na umerenoj temperaturi dok se šećer skroz ne istopi i postane karamelizovan. Ovo je jako važno, da ne dodajete druge sastojke dok šećer ne postane crvenkasto staklast i bez grudvica. Skloniti sa vatre i dodati maslac. Izmešati, vratiti na vatru i dodati vrelu slatku pavlaku i malo soli. Dobro izmešajte i otavite da se krčka na umerenoj temperaturi oko 5 minuta.
Gustina i boja karamela zavisiće od dužine kuvanja i temperature na kojoj se kuva. . Ako kuvamo duže dobiće se gušći i tamniji karamel.

Nisam merila, ali Aliki kaže da se dobije oko 300g karamela, što je dovoljno za premazivanje kolača, pa još malo i ostane. Karamel ostavite na sobnoj temperaturi, imaće teksturu džema i vrlo se lako maže.

Za patispanj sam koristila ovaj recept, pa sam ga malo izmenila, po nekoj svojoj logici i prilagodila količine veličini svog pleha.
Konačno, sledi i kompletan recept. :)

Kolač Tri leće

Potrebno za patišpanj:

• 4 jaja S klase
• 5 kašika brašna (100g)
• 2 kašike pšeničnog griza (30g)
• 1 kašičica praška za pecivo (6g)
• 2 kašike hladne vode
• 1 kesica vanil šećera
• mali prstohvat soli
• 100g šećera
• 1,5 kašičica ekstrakta vanile

Priprema: 

Prosejati brašno, dodati griz, prašak za pecivo i kesicu vanil šećera.
U posebnoj posudi umutiti belanca u čvrst sneg, pa dodati dve kašike vode, umutiti i na kraju dodati šećer i sve dobro izmutiti u čvrst šne.
U drugoj posudi umutiti žumanca sa ekstraktom vanile, da malo zapene, pa dodati u šne od belanaca i kratko izmešati mikserom na najmanjoj brzini.

Praškaste sastojke dodati na kraju, postepeno, pa ih lagano umešati metlicom od miksera i posle samo još malo izmešati silikonskom špatulom da smesa ne bi pala.

Četvrtasti pleh, dimenzija 25x21cm, premazati puterom po ivicama, a dno mu postaviti papirom za pečenje, pa i papir odozgo premazati puterom.
Izliti smesu u pleh i blago je poravnati da svuda bude iste debljine. Smesa će prilično napuniti pleh, ali neće izaći tokom pečenja.

Peći patispanj u prethodno zagrejanoj rerni na 150-180°C 10-15 minuta, zavisi od vaše rerne. Gotovo je kada zarumeni i odvoji se od ivica pleha, a može se iskoristiti i test čačkalicom, ako izađe suva, gotovo je.

Pečen patišpanj izvrnuti na suvu krpu i ostaviti da se hladi dok se pravi zaliv. Pleh po potrebi oprati, jer čemo sve da vratimo posle nazad.

Zaliv:

• 550ml punomasnog mleka
• 350ml kondenzovanog zaslađenog mleka
• 100ml slatke pavlake za šlag - moja kravica (nemojte zamene ili neko drugo)

Mleko sipati, najbolje u teflonski, lončić (moj je od 2l i u njemu sam pravila i kondenzovano mleko i karamel, nema zagorevanja), pa pustiti da provri i ukuva za nekih 2cm od početnog nivoa (10-15 min). Zatim sipati ostala dva mleka, izmešati i sačekati da sve zajedno provri i skloniti sa ringle.

 

Ređanje kolača:

Patišpanj izbockati čačkalicom po celoj površini. On je visok oko 3,5cm, pa možete sa obe strane da bockate, a i ne morate.
U tepsiju u kojoj se pekao, sipati manji deo zaliva, pa ubaciti patispanj da ravnija strana bude odozgo. Sada, ceo kolač ravnomerno zaliti ostatkom mleka, od ivica ka sredini, pa sve tako dok imate čime. Tepsiju prekriti alu folijom i sačekati da se ohladi do sobne temperature, pa prebaciti u frižider da se kratko ohladi.

Možete odmah staviti karamel, a možete da čekate da kolač prenoći, pa da mažete pre služenja. U prvoj varijanti, kolač će malo povući karamel u sebe, ali karamel neće biti baš lep i sjajan. U drugoj varijanti imaćete lepši izgled, ali i nedovoljno spojene ukuse karamela i natopljenog kolača, što uopšte nije problem, ali nama se više sviđa prva varijanta.
U svakom slučaju, obavezno je stajanje kolača, od bar 8h pre služenja, u frižideru.

Nadam se da će se recept svideti svim ljubiteljima ove poslastice i da više neće morati da čekaju odlazak na letovanje ili da ga skupo plaćaju u nekim poslastičarnicama, već će u njemu moći da uživaju i kod svoje kuće.

Prijatno!

P.S. teksta je možda previše, kao i obično kada sam ja u pitanju, ali izrada ne traje predugo, niti je komplikovana. :)

 

Voćna salamica

Ovaj izuzetno ukusan kolač - salamicu, pravila je moja svekrva za Badnje Veče.

Potrebno je:

• 100g suvih smokvi
• 100g suvih šljiva bez koštice
• 100g urmi bez koštice
• 100g oraha
• 100g prah šećera + još malo za valjanje
• sok od 1 limuna

Priprema:

Sitno iseckati suvo voće, pa u smesu dodati sok od limuna i lepo izmešati. Zamesiti smesu sa prosejanim šećerom u prahu i dobro je izmešati da se sastojci ravnomerno rasporede.
Na komadu celofana prosejati šećer u prahu, pa po širini naneti smesu. Od smese napravati salamicu i po potrebi dodati još malo šećera u prahu da se lepo uvalja.
Gotovu salamicu ostaviti nepokrivenu da se susši na vazduhu bar jedan dan, po potrebi i duže, ili, staviti na pleh pa je sušiti lagano u rerni na najnižoj temperaturi. Salamicu iseći na šnite i uživati.

Prijatno!

Brownie

Ako se neki strani slatkiš dobro pelcovao u mojoj kuhinji, onda je to ovaj.
Mi smo uglavom zadrti što se slatkog tiče i forsiramo naše slatkiše, tek tu i tamo uleti nešto za probu. Isto tako smo i veliki ljubitelji čokolade. Ne znam šta se to desi s godinama, ali nekada nam je najmilije bilo da kupimo čokoladu, a sada nam je milije da imamo čokoladni kolač.
E tu nastaje problem. Treba mi kolač koga ću brzo spremiti, a da nije suv i da je dovoljno čokoladan, a bez preterano sastojka itd. Brownie se pokazao kao idealno rešenje.

Sa vrlo malo sastojaka, dobijete savršeno čokoladni kolač. Može se nadograđivati dodavanjem orašastih plodova i glazure, može se praviti i bez toga, može se jesti topao ili poptuno rashlađen - odličan je u svakoj varijanti.

Što se recepta tiče, postoji mali milon varijanti. Razlike se javljaju pre svega u odnosu količina sastojaka, pa preko upotrebe vrste čokolade, tipa brašna, sve do dužine pečenja od koje veoma zavisi i krajnja struktura kolača. Isprobala sam na ovu temu mnogo recepata i na kraju predstavljam vam onu, za koju sam odavno čula i koja kaže da je za savršen kolač potrebno:
koliko putera, toliko čokolade; duplo više šećera, a duplo manje brašna i dva veća jaja na 100g putera.
Skroz jednostavno i nama najbolje.

Kolač na mojim fotografijama možda deluje viši nego što je karakteristično za jedan tipičan brownie. On treba da bude malo niži, više pločast, ali verujte da je ovo malo i optička varka, jer ima i malo glazure kao i posip od pečenih lešnika. Najbitnije je da gornji i donji sloj budu pečeni, a sredina mekana i lepljiva, bukvalno kao da imate neki fil unutra. To se tempira vremenom pečenja.
Jednom sam ga duže pekla, pa je Deki rekao da sam omanula, jer je u prošlom bilo više fila, a kolač se uopšte ne filuje. :)

Brownie najčešće pravim u keramičkom pekaču veličine 21x12cm, pa su i količine manje, ali radite proporcionalno i neće biti greške.

Potrebno je:

• 80g putera
• 80g crne čokolade (75% kakao delova, ali može i manje)
• 150g kristal šećera
• 2 jaja srednje veličine
• 40g belog mekog brašna
• kašičica ekstrakta ruma opciono

za glazuru ovog puta

• 2 vršne kašike prah šećera
• 1,5 vršna kašika punomasnog kakaoa
• 6 kašika mleka
• 20g putera

Priprema:

Posudu za pečenje postavite papirom koji se premaže tanko puterom.
Jaja cela blago razmutite žicom, dodajte šećer pa još malo umutite žicom, da malo posvetli i zapeni.
U drugoj posudi otopite puter, dodajte čokoladu pa i nju potpuno istopite. Zatim dodajte ekstrakt ruma i dobro promešajte. Ovu smesu dodati u smesu sa jajima i sjediniti. Na kraju sipati prosejano brašno pa sa par kružnih pokreta žicom, sjediniti.
Ovde nema mućenja i bućkanja, da se ne ubaci puno vazduha u smesu, jer u suprotnom imate rupe u kolaču i ne naraste ravnomerno tokom pečenja, a nama treba kompaktan lepljiv sloj u sredini. Ako se pojavi koja rupica, nije tragedija, ali rupice nisu poželjne.
Smesa se izlije u posudu za pečenje i prilikom izlivanja se trudimo da svuda imamo jednaku debljinu smese.

Veoma bitan momenat je pečenje.
Rerna se zagreje na 20stepeni više nego što nam treba. Ako pečete na 180°C, zagrejte je na 200. Pečete na temperaturi na kojoj pečete korice za torte, to ne mogu da vam preciziram.
Dakle, zagrejali smo rernu.
Stavimo posudu i odmah smanjimo na radnu temperaturu. Pečemo 12 minuta, isključujemo rernu i ostavljamo još minut, vadimo napolje.
Gledajte na sat ili podesite tajmer, to je mnogo bitno. Ja uglavnom sve pečem otprilike i na gledanje, ali ovde gledam na sat. Dovoljno je da ostane minut duže i da ne dobijete dobru srukturu, što bi moj muž rekao, imate manje fila. :D Ako pečete kraće, dobićete efekat lava kolača.
U svakom slučaju pratite proces i zapišite temperaturu i dužinu pečenja. Možda nećete iz prve potrefiti radnu temperaturu. Kolač je dobar i kada se peče malo duže, ali je ovakav mnogo bolji.

Glazura:
Može i ne mora. Meni je najbolja za baratanje ovakva, a i ukus joj je pun, pomalo gorak, pa se lepo nadopunjuje sa pečenim delom.
U šerpicu prosejte kakao i prah šećer. Dodajte mleko i malo izmutite kašikom. Nemojte se brinuti što to ne liči u tom momentu ni na šta. Stavite na ringlu i postepeno zagrejte do ključanja. Kada počne da ključa, svi sastojci će se lepo sjediniti u kompaktnu masu. Dodajte puter i još malo prokuvajte. Videćete kako se smesa lagano zgušnjava. Ostavite par minuta sa strane da se prohladi.
Kolač istresite iz posude na drugu stranu, koja je ravnija. Lagano skinite papir za pečenje i kašikom nanesite glazuru. Ako malo pocuri naokolo, ništa strašno. Odmah pospite, bogato, krupno seckanim prepečenim lešnicama, a i ne morate. kao što rekoh, može i bez glazure, kao i bez posipa.

Prijatno!

Susamke, po drugi put na blogu

Ovog puta u svom originalnom obliku, kao salamica.
Na ovom linku možete da vidite kako ova poslastica može simpatično da izgleda, ako je upakujete u obliku bombona, kao i postupak izrade.

Ovog puta sam radila nešto manju meru, od 160g ratluka od vanile i 100g susama. Vrelu smesu sam, još u tiganju podelila otprilike na dva dela, pa istresla na dva komada papira za pečenje. Sačekala sam da se malo prohladi, da ne pečem ruke. Ne sme ni mnogo dugo da se čeka zbog stezanja smese. Napravila sam dva valjčica, otprilike širine 2,5cm i visine 1,5cm, pa kada su se potpuno ohladila, isekla sam oštrim tankim nožem na komadiće.

Nož pre sečenja premažite slojem ulja, jer je masa lepljiva. Po potrebi ga nauljite još koji put.
Kako se susamke ne bi lepile, ovlaš sam ih uvaljala u prah šećer i spremila da odložim u jednu kutiju. Salamice ne morate odmah da isečete, nego tek pre služenja, pa onda nema ni potrebe za prah šećerom. Držite ih uvijene u papir za pečenje ili celofan.

Na žalost, sve ovo što vidite je završilo u đubretu, jer sam kupila buđav susam na meru. Susam je izgledao OK, ništa nisam primetila, ali ukus koji su susamke imale, to bolje da vam ne opisujem. :(

Ovaj recept šaljem Nataši sa bloga Moja slatka kuhinja, kao ulaznicu za ovomesečnu igricu Ajme koliko nas je, a tema je susam.

Kolač sa pomorandžama i rikota sirom

Da li možete da zamislite kako divno miriše kuća dok se ovaj kolač peče?

Kada sam kod Tanje videla sliku i recept, proglasila sam ga za letnji osvežavajući kolač. Ali ... on je i letnji i zimski i prolećni i jesenji. Divan kao topao i kao hladan. Mirisan, mekan, zasitan, neodoljiv. Pravljen mnogo puta.

Najveći problem kod ovog kolača je u pronalasku neprskanih pomorandži. Prvi put sam rizikovala, po sistemu "nek ide život" pa sam ga pravila od onih nepoznatog porekla. Već drugog puta, oljuštila sam nožem koru i nisam je rendala ... i tako narednih nekoliko puta.
Onda mi je moja draga V. nešto malo pred kraj prošlog meseca donela pomorandže, ubrane sa drveta iz njenog vrta. Neprskane! Joj moje radosti. Odmah sam znala u čemu će da završe. Taj miris, ta slast, ne može se opisati.
Lepa moja V. hvala ti na ovako divnom poklonu!

 

Potrebno je (kalup 26cm prečnika):

(original recepta)

• 3-4 pomorandže, ako su veće 3 su dovoljne - 1 za sok i 2 za oblaganje
• 100g putera sobne temperature
• 250g šećera*
• 250g mekog brašna
• 1,5 kašičica praška za pecivo (8g)
• prstohvat soli
• narendana korica 1 pomorandže
• 250g rikota sira
• 3 jaja
• sok od pola limuna
• sok od 1 pomorandže (one s koje smo rendali koricu)

Priprema:

Pre svega pripremiti kalup za pečenje. Kalup oblažem papirom, kako dno, tako i stranice.
Prosejati brašno sa praškom za pecivo. Dodati prstohvat soli, pa izmešati. U brašno narendati koricu narandže.
Iscediti narandžu i limun. Odvojiti žumanca u šoljicu, belanca u posebnu posudu za mućenje.
Omekšali maslac (u drugoj posudi) umutiti penasto sa šećerom, pa dodati sir i nastaviti sa mućenjem. Kada se sve lepo sjedini, dodati žumanca pa i njih umutiti. Zatim uliti sok od pomorandže i limuna, pa pažljivo izmiksati da ne prska. Nakon toga, umešati mikserom i brašno sa praškom za pecivo i narendanom korom pomorandže.
Ako imate neprskane (organske - mrzim taj naziv) pomorandže, isecite ih na baš tanke kolutove sa sve korom. U suprotnom, oštrim nožem odseći dno i vrh, pa u krug skinuti koru nožem i iseći pažljivo na tanke krugove.
Dno i stranice kalupa obložiti kolutovima pomorandži.
Zatim umutiti belanca u čvrst sneg, pa ih pažljivo, iz nekoliko puta, umešati (najbolje silikonskom) kašikom u smesu sa brašnom. Smesa treba da ostane vazdušasta.
Gotovu smesu polako presuti u kalup i po potrebi poravnati.
Kolač peći oko 40 minuta u prethodno zagrejanoj rerni na 180C ili nižoj temperaturi, ako vam rerna jače peče. Po potrebi prekriti odozgo alu-folijom. Testirati čačakalicom da li je pečeno. Ako izađe suva, kolač je gotov.
Kolač ostaviti da se prohladi, pa prevrnuti na tacnu, da pomorandže budu gore.

Prijatno!

* Moja varijanta se od originalne razlikuje po tome što sam pojačala količinu šećera, jer kolač spada u grupu ne bas mnogo slatkih. Izbacila sam koru limuna jer nemam neprskan. Eventualno se može dodati koja kap ekstrakta. Ostalo je sve isto.

Tanja, hvala što si podelila sa nama ovaj divan recept!

Danski keksici

Svim citaocima bloga, redovnim, povremenim, slucajnim prolaznicima, dragim ljudima koji pisu blogove o hrani, zelim srecnu i uspesnu Novu 2014. godinu!


A da se zasladimo za pocetak nove godine, makar virtuelno, tu su fini Lanini Danski keksici, koji su bili tema decembarskih kuvarijacija, igrice za blogere-kuvare.

Kod mene nisu bas ispali keksici, malo su veci. Razlog tome je havarija sa platnenom spric kesom, pa sam posegla za alternativom u vidu plasticnog sprica za tulumbe koji im jos neke nastavke. U svakom slucaju, oblik i velicina su nebitni. Bitno je da su keksi jako laki za izradu, a i veoma ukusni. Pogodni za grickanje uz kaficu, caj, a i onako usput. Brzo se prave, a mogu i da stoje ako uspete da ih sakrijete. :))

Potrebno je:

• 200g mekog brasna
• pola kasicice praska za pecivo
• 100g secera u prahu
• 1 vanil secer
• 1 jaje
•  125g maslaca

Priprema:

Izmesati brasno, prasak za pecivo i secer u prahu pa prosejati u ciniju. Dodati vanil secer. Napraviti malo udubljenje, razbiti jedno jaje, pa ga malo razmutiti varjacom.
Puter otopiti, pa dodati preko jajeta, jos malo razmutiti, pa onda sjediniti sve u kompatknu smesu.
U medjuvremenu ukljuciti rernu da se greje na 180C.
Pleh od rerne i jedan manji pleh prekriti papirom za pecenje.
Smesu za keks prebaciti u kesu ili spric za dekoraciju, a staviti zvezdasti nastavak. Na papir za pecenje istiskivati razne oblike. Ostaviti malo vece razmake izmedju. Vencice, slovo S, stanglice ... Raditi sa smesom dok je jos topla, jer se ohladjena teze istiskuje.
Keksice peci dok ne porumene po ivicama, ne bi smeli da puno pozute. Pecene, vruce kekse, ostaviti na resetki da se ohlade, pa grickati u slast.

Prijatno!

Čokoladne bombice i Bele bombice

Ako još uvek niste pripremili poslastice za doček Nove Godine ili ako želite da dopunite vaš izbor sa još nekim slatkišem, evo recepta za bombice koje se veoma lako spremaju, a jako su ukusne.

Čokoladne bombice

Potrebno je (za 50 bombica):

• 400g šećera
• 160ml vode (8 punih supenih kašika)
• 150g mlevenih oraha
• 120g mlevenog keksa 
• 150g margarina (Dijamant za fina peciva i kolače)
• 12g punomasnog kakaoa (1,5 supena kašika)

za glazuru:
50g čokolade, 1,5 kašika ulja, 10g putera

Priprema: 

U posudu sipati šećer, vodu, pa staviti da se šećer otopi. Kada počne da vri, kuvati još kratko (dva, tri minuta) da se sav šećer rastopi. Dodati mlevene orahe, mlevenu keks, skloniti sa ringle pa umešati margarin. Na kraju dodati prosejani kakao, pa dobro izmešati smesu da se kakao lepo rasporedi i svi sastojci dobro povežu u kompaktnu glatku smesu.
Pokriti plastičnom folijom i ostaviti da se smesa prohladi. Praviti bombice, pa ređati na papir za pečenje. Bombice ostaviti sat vremena u frižideru da se rashlade pre glaziranja.
Glazura:
U sto manjoj šerpici rastopiti čokoladu sa uljem. Ako ne topite na pari, onda kratko držati na ringli, povremeno izmaknuti i mešati da se čokolada topi. Na kraju ubaciti komadić putera i mešati dok se i on ne rastopi.
Šerpicu nagnuti na jednu stranu (može i pomoću neke krpe), pa umakati bombice do pola, okrenuti i vratiti na papir za pečenje.  Glazirane bombice dobro rashladiti u frižideru, pa po želji prošarati rastopljenom čokoladom stavljenom u kesicu za zamrzivač.
Prvo se sipa čokolada, malo nagne kesa (pazite, čokolada je vruća), odseče vrlo malo jedan ćošak kese, pa šara. Ja nisam neki majstor u tome, ali ne ispadne loše.
Ako ste šarali čokoladom, opet stavite bombice u frižider. Ako niste, možete ih odmah prebaciti u ukrasne korpice.

Mala napomena.
Ako kupujete mleveni keks, obavezno ga prosejte kroz ređe sito jer može da se desi da ima krupnije komade koji nisu odmah vidljivi.

Bele bombice

Potrebno je (za 50 bombica):

• 400g šećera
• 160ml vode (8 punih supenih kašika)
• 150g mlevenih oraha
• 120g mlevenog keksa 
• 150g margarina (Dijamant za fina peciva i kolače)
• 80g bele čokolade isečene na 50 kockica (opciono mogu i žele bombone, a mogu biti i prazne)

za glazuru:
80g bele čokolade za dva glaziranja, 2 kašika ulja

Priprema:

U posudu sipati šećer, vodu, pa staviti da se šećer otopi. Kada počne da vri, kuvati još kratko (dva, tri minuta) da se sav šećer rastopi. Dodati mlevene orahe, mlevenu keks, skloniti sa ringle pa umešati margarin. Dobro izmešati smesu da bi bila komaktna i sjajna.
Prekriti plastičnom folijom pa ostaviti da se ohladi do sobne temperature. Smesa ne sme biti topla, da se komadići čokolade ne bi topili.
Praviti bombice tako što se prvo napravi bombica, rastanji pritiskom između dlanova, na sredinu stavi kockica čokolade, preklopi smesom pa opet formira bombica.
Bombice ređati na papir za pečenje, pa rashladiti u frižideru pre glaziranja.

Glazura:
Rastopiti polovinu bele čokolade sa 1 kašikom ulja u manjoj šerpici. Iskositi šerpicu, pa bombice umakati do pola i ređati neumočenom stranom na papir za pečenje. Rashladiti pola sata u frižideru, pa ponoviti postupak. Može se glazirati i samo jednom, kako vam je po želji. Rashlađene kuglice ukrasiti crnom ili belom rastopljenom čokoladom, nakon stezanja glazure, pa rashladiti i prebaciti u ukrasne korpice.

Prijatno!

Pijane štrudlice sa brusnicama - ajme!

Kada je Zorica sa bloga Cooking with Zoki objavila ovomesečnu temu za igricu Ajme koliko nas je, brusnice, relativno brzo sam smislila šta ću praviti, ali je do realizacije malo potrajalo.
Ima oko godinu i po dana kako je Dajana na svom blogu, Baker`s corner ... somewhere in my kitchen objavila recept za mini štrudlice sa suvim smokavama. Od tada ih merkam i sve hoću da pravim, pa nikako. Sada je bila idealna prilika da se taj recpet za testo isproba, samo što sam koristila punjenje od brusnica.

Postupak malo traje, jer se testo hladi u frižideru iz dva puta, ali sve ukupno, sama izrada uopšte nije komplikovana. Testo je predivno, sipkavo, a ako štrudlice spakujete u nešto, sutradan dobijete najmekšu štrudlicu na svetu, koja se topi u ustima.
Deki je prokomentarisao da su iste kao kupovne i da ne vidi svrhu pravljenja. Ali to je moj šašavi muž, ne kapira da je cilj dobiti medela štrudlicu u domaćoj varijanti. :D
Da budem iskrena, malo sam ipak omanula kod pravljenja.
Prvo, mislim da je testo moglo primiti još malo brašna, jer su se tokom pečenja nekako previše razmlohavile na sve strane. Pri tom, mislim da sam pretanjila testo i da sam trebala uže da preklapam. To što su se malko više pecnule, to je već nešto na šta ne mogu mnogo da utičem, nego je volja moje rerne da ispeče kako joj dune.

Za 32 štrudlice potrebno je:

• 300g brašna
• 170g putera sobne temperature
• 100g šećera
• 50g meda (dve ravne kašike)
• četvrt kašičice sode bikarbone
• prstohvat soli
• prstohvat cimeta
• 2 kašičice ekstrakta vanile
• narendana korica 1 limuna
• 4 žumanca

Punjenje:

• 300g suvih kandiranih brusnica
• 2 veće rakijske čašice viskija i 2 vode
• 50g meda

Dan ranije potopiti brusnice u razblaženi viski da odstoje. prethodno ih malo oprati kroz mlaz vode.
Ako ne želite da koristite alkohol, onda uzmite sok od brusnica i sipajte 4 čašice.

Priprema:

Posebno izmešati u jednoj posudi brašno sa sodom bikarbonom. U drugoj mikserom umutiti puter sa šećerom, medom i ostalim sastojcima, a na kraju umutiti jedno po jedno žumance.

Zatim dodati deo brašna i mutiti mikserom da se sjedini. Pošto će postati mrvičasto, odložiti mikser i dodati iz dva puta ostatak brašna uz mešanje varjačom.

Kada smo dobili kompaktnu smesu, koja je jako mekana i lepljiva, podelimo je na 4 dela.Ja sam to uradila pomoću vagice, pa svaku gomilicu stavljala sa strane na prozirnu foliju.
Svaki komad testa, staviti na posebno parče prozirne folije, rukom oblikovati prvo valjak, a onda spoljoštiti u što pravilniji pravougaonik. Preklopiti folijom i ostaviti u frižideru najkraće dva sata.

Pre nego što ćemo razvaljati testo, pravimo punjenje.
Brusnice prvo ocediti od viška tečnosti. Ja sam lepo to u neku čašu sipala, pa navrnula, zaboravivši da je tu alkohol. Bilo je veselo. :)))
Oceđenim brusnicama dodati med, pa ih staviti u multipraktik i samleti u gustu pastu.

Testo vaditi iz frižidera deo po deo, jer iako deluje tvrdo, lako se omekša na sobnoj tempraturi. Svaki pravougaonik preseći po dužoj strani na pola, pa između dva papira za pečenje razviti na dimenzije 24x8cm. Testo treba biti tanko, debljine 2mm. Na papir za pečenje staviti brašno pre razvlačenja testa, a posuti ga i preko testa.

Kada smo razvukli testo, po sredini iz dekor šprica/kese ili obične kese sa rasečenim vrhom, istisnemo punjenje. Treba nam onaj običan širi okrugli nastavak. Punjenje samo malo pritisnemo prstom da se spljošti, pa pomoću papira za pečenje prvo preklopimo jednu stranu testa da prekrije malo više od polovine fila, pa onda i drugu da zatvorimo testo. Testo prebacimo na pleh postavljen papirom za pečenje, tako da strana preklopa bude dole.

Ovo sve ponoviti sa ostatkom testa.

Ako mislite da razvijete jednu veliku koru, pa sečete komade, bolje nemojte. nećete moći lepo da preklopite testo. Probala sam da jedan od 4 komada razvučem, pa podelim na dva pravougaonika. Sve je išlo fino do preklapanja.
Dajana seče jedan deo, pa restlove premesi i napravi još jedan. Ja sam se odlučila da delim ovako na pola.

Kada je sve testo iskorišćeno, pleh sa štrudlicama ubaciti na 1 sat u frižider.
Nakon toga svaki valjak tankim oštrim nožem iseći na 4 dela, ali se štrudlice ne razdvajaju. Ako ste lepo razvili u startu, imaćete štrudlicu dužine 6cm.

Štrudlice peći desetak minuta na 180°C ili nižoj temperaturi ako vam je jača rerna. Cilj je da štrudlice bude pečene, a da ostanu svetle.
Ispečene komade, odmah tankim oštrim nožem zaseći po usecima koje ste napravili pre pečenja i ostaviti da se ovi divni zalogajčići potpuno ohlade pre konzumacije.

Ako se plašite viskija, alkohol ispari u toku pečenja, a ostane onako u pozadini ukusa kod svakog zalogaja, taj mali viskijasti šmek. Hoću reći, nije dominantan. :))

Prijatno!

Snickers Cupcakes

Prvo skoči, pa reci "hop"!
Ili, u našem Kuvarijacijskom slučaju, prvo pročitaj recept, pa glasaj! Nije dovoljno da je slika lepa i da naziv asocira na poznati slatki zalogaj. Nisam kriva ovog puta, nisam glasala. Ne kažem da ne bih, da sam videla na vreme, ali uglavnom pogledam i sastojke u receptu. Ovog puta sam došla na već izglasanu temu za novembarske Kuvarijacije i videla recept, koji je ultrakaloričan, verovatno i ukusan, ali od pogleda na sastojke nije mi bilo dobro. Maja je izvukla ovaj krug, dajući nam opciju da napravimo nešto svoje na zadatu temu, ako već ne želimo da isprobavamo originalni recept.

S obzirom na to, da imam jako dobar svekrvin recept za Snikers štanglice koje obožavamo, nije mi mnogo trebalo da iskombinujem u glavi kako da ga preuredim u kapkejkove. Išla sam na nešto manje od pola mere sastojaka iz originalnog recepta i dobila 12 finih kolačića. U prvom momentu sam se razočarala činjenicom da će biti manji nego što sam očekivala, ali su se na kraju pokazali kao dovoljni, jer je svaki kolač jedna manja kalorijska, preukusna, bomba. Više od dva komada po osobi ne savetujem. :D I opet se pitam, kakva li je tek ono bomba u originalu ...

"Biskvitno" testo:

• 4 belanca (od što većih jaja)
• 4 kašike šećera (80g)
• 2 kašike brašna (25g)
• 80g samlevenog suvopečenog neslanog kikirija (korišćen Jumbo Florida Bel)
• 1 ravna kašika punomasnog kakaoa (8g) ili što masnijeg; (korišćen Yumis kakao sa 20% kakao masti)
• pola kesice praška za pecivo (6g)
• malo putera za premazivanje korpica

U kalup za mafine staviti 12 korpica i premazati ih tankim slojem rastopljenog putera. Ovo radim da bi se korpice lepo odvojile od pečenog testa, jer kakve god da su, često se dešava da ostaju komadi testa na korpicama. Slično, kada pečem kore za torte bilo koje vrste, čak i beze (sušena belanca), obavezno papir premažem puterom. Sistem za premazivanje je sledeći: vrhom prsta (nokta) blago pritisnem dno papirne korpice. Četkicom zahvatim malo putera i krenem od dna korpice ka vrhu. Kako vučem četkicom, tako se korpica vrti oko prsta i vrlo brzo su ivice premazane. Onda sam još pređem po dnu korpice i spremno je za smesu. Uključiti rernu na 180°C da se greje.

Prosejati brašno sa praškom za pecivo i kakaoom.
Belanca umutiti u čvrst sneg, pa dodati šećer i mutiti dok se šećer dobro ne umuti sa belancima. Odložiti mikser, zadržati jednu metlicu, pa prvo staviti ulje, zatim brašno sa kakaoom i praškom za pecivo, pa lagano promešati metlicom smesu. Na kraju polako umešati mleveni kikiriki.

Kašikom ili kasikom za sladoled sipati smesu u korpice.
ja sam sipala običnom kašikom. Prvo sam sve korpice napunila sa po jednom vršnom kašikom smese, pa redom dodavala da svuda bude količinski jednako. Po potrebi kafenom kašičicom poravnati smesu.
Staviti u zagrejanu rernu i peći desetak minuta. Kako nisu sve rerne iste, temperaturu i vreme pečenja uzmite sa rezervom i prilagodite svojim uslovima. Koristite test čačkalicom i ne dozvolite da se odozgo previše zatamni kora. Ako je ostao neki vrhić testa, on će verovatno pregoreti, ali to nije tako strašno. Nakon pečenja ostavite korpice u kalupu da se skoro potpuno ohlade, pa ih tankim nožem izdubite po sredini do pola visine, kako bi bilo mesta da se ulije karamel. Pazite da ne izdubite preduboko, da ne bi karamel pocureo kroz biskvit. Nije nista strašno ako se to desi, ali bude muljavo. Meni se desilo sa par kolačića.

Karamel:

• 150g mlečnih karamel bombona (korišćene su Aromela Paraćinka)
• 75ml mleka

U toplo mleko sipati na grubo iseckane karamele, vratiti na ringlu i uz stalno mešanje kuvati dok se sve karamele ne istope. Ostaviti sa strane da se malo prohladi dok se sprema krem, pa tako prohlađeno uliti u izdubljeni biskvit. Poređati na neku tacnu i staviti u frižider da se steže.

Ako ne želite da se bakćete sa karamelama, možete i sami napraviti karamel. Recimo, provereno dobar, Majin karamel.

Krem:

• 4 žumanca
• 4 kašike šećera (80g)
• 80g čokolade za kuvanje
• 80g, na sobnoj temperaturi, omekšalog margarina (korišćen Dijamant za fina peciva i kolače)
• 80g mlevenog neslanog kikirikija

Umutiti žumanca sa šećerom "da pobele" pa kuvati na pari, nešto malo duže od 5 minuta.
Ovo je mala količina žumanaca, pa ako koristite veće posuđe sa širokim dnom, to će ići i brže. Obzirom da dodajemo čokoladu i mleveni kikiriki, žumanca se kuvaju dok ne počnu da se zgušnjavaju, jer će ih čokolada prilično dodatno stegnuti.
Dakle, u vrela skuvana žumanca (van ringle) ubaciti komadiće čokolade i brzo mešati dok se sva čokolada ne istopi. Ostaviti da se potpuno ohladi, a onda pomoću miksera umešati omekšao margarin. Na kraju dobro umešati mleveni kikiriki. Staviti krem u špric/kesu sa najširim zvezdastim nastavkom, pa od oboda ka sredini nafilovati svaki kolač. Vratiti u frižider na pola sata.

Na kraju odozgo preliti Rastopljenom čokoladom: rastopiti 40g čokolade za kuvanje sa 1 punom kašikom ulja i posuti seckanim ili celim kikirikijem.

Prijatno!

P.S. Sve se ovo veoma lako pravi, nemojte se uplašiti od količine teksta. Samo sam bila opširna u objašnjavanju, kao u najboljim danima blogovanja. :))

Slatki sendviči sa malinama

Duže vreme me nema puno, na igricama za blogere koji pišu o hrani, ali pokušavam da se makar povremeno uključim u Ajme koliko nas je. Ovog meseca su domaćini Ana-Marija & Mislav sa bloga Foozdarije a tema je šumsko voće.
Moje ulaznice za ovaj krug igrice su Slatki sendviči i Smoothie od malina.
Slatki sendviči su vrlo jednostavna poslastica koja uključuje i momenat rešavanja viška belanaca, koji je kod mene redovan slučaj.

Potrebno za 4 sendviča:

• 2 veća belanca (merilo je 82g)
• 120g kristal šećera
• 1 kašičica gustina
• malo putera za podmazivanje papira za pečenje
• 100 ml umućene slatke pavlake u šlag (opciono sa 1 kašikom šećera u prahu)
• 100 g maskarpone sira
• 100 ml kisele pavlake 12% mm
• oko 250g svežih malina ili nekog drugog kiselkastog voća

Priprema:

Belanca penasto umutiti mikserom, dodati šećer, pa mutiti dok se ne dobije čvrst šne. Zatim rukom pomoću jedne metlice od miksera, umutiti kašičicu gustina.
Na papiru za pečenje iscrtati 8 krugova, okrenuti papir, staviti ga u pleh. Svaki krug tanko premazati puterom. Smesu od belanaca sipati u kesu za dekoraciju ili občnu kesu, pa popuniti svaki krug istiskujući smesu od sredine ka ivicama tako da sve bude u jednom sloju.
U zagrejanu rernu na 120 - 150C zavisi od vaše rerne, staviti pleh i sušiti krugove oko pola sata, možda i kraće jer je tanak sloj belanaca. Nakon sušenja, izvaditi odmah krugove i premestiti na suvu krpu da se ohlade.

Za to vreme umutiti slatku pavlaku u čvrći šlag, pa je izmešati sa sirom i kiselom pavlakom (ova dva sastojka pre toga sastaviti i izmešati).
Na 4 kruga od belanaca rasporediti jednako dobijeni fil, na fil staviti oprane i osušene maline, pa preko malina preklopiti preostalim krugovima. Pre služenja dobro rashladiti u frižideru, minimum 6 sati.

Prijatno!

 

Lenja pita

... za vredne žene, od lenje blogerke.

Poreklo imena

(Nemam pojma ali imam ideju)

Operi jabuke, oljušti, izrendaj, pošećeri, stavi u cediljku, stavi na vanglu. Uzmi drugu vanglu, razmekšaj mast, umuti to viljuškom, žicom ili mikserom sa šećerom. Pobrašni sto, razvlači oklagijom, prenesi testo pažljivo u tepsiju. Stavi fil, drugo testo, peci, seci, šećeri. I ostaneš sa onako poprilično prljavih sudova ...
Možda nije najkomplikovaniji kolač na svetu, ma daleko od toga, ali teško da mu ime potiče od analogije sa lenjom domaćicom koja je rešila sebe da poštedi previše posla. Ima tu mnogo više kandidata koji bi mogli po tome da nose u imenu "lenj".
Mislim da je kolač dobio ime po samom testu, njegovoj strukturi i tendenciji da na licu mesta ne naraste mnogo, nego tek u rerni a ni tada ne baš nešto posebno. Pored toga, prebacivanje se vrši pomoću oklagije jer se testo nekako lenjo razvlači na sve strane ako se pokuša neki drugi metod, onako slobodoručni. A i negde mi odzvanja naziv "lenjo testo" tako da tipujem da je ono krivac.

A gde su ovde jaja?

(-Stavi ženo bar jedno jaje, šta se stipsariš?!
 -Ma ja bih, ali nema potrebe, majkemi)

U receptu, inače prepisanom iz mamine sveske a ona prepisala od nane, ide jedno jaje. Malo da veže, malo da poveća zapreminu, malo da održi vlagu ali na ostale količine sastojaka, jedno ko` ni jedno. Pogotovu što ja redovno polovim količine ili kao ovog puta, napravim četvrtinu mere. Samo za sebe.
I kako sad da stavim četvrtinu jajeta? Mislim, može. Imam digitalnu vagu ali davno sam izbacila jaje iz recepta, ništa mu ne fali. Testo je idalje fino kompaktno i fino sočno kada se ispeče.

Koliko jabuka i šećera?

(Otkud ja znam koliko je tebi taman! )

Meni su definitvno ove dve količine u receptu rastegljiv pojam. Ovaj ne daje presladak kolač. Bude onako taman fino da se zasladiš a da ne preteraš sa šećerom. Pričam o količini šećera u testu. Jednom mi se u procesu prepolovljavanja desilo da nisam smanjila šećer. Neverovatno ali nikom nije smetalo, pa ni meni. A što se tiče količine šećera za jabuke, tu isto morate sami da procenite na osnovu kiselosti jabuka.
Količinu jabuka stavite po ukusu. Mi volimo da ih ima i da se taj sloj jabuka ne izgubi u testu, pa pečem u većem plehu.

Mast ili puter/margarin? Mleko ili jogurt?

(Evo sad će recept, samo što nije)

Mast! Prava stvar, onako daje taj starinski štih kolaču ali nećete ni sa puterom pogrešiti. Sa njim ćete dobiti jedino malo drugačiji ukus, mlečniji, dok mast daje malkice vodenkast ukus. Margarin može ako se mora, samo onda njega stavite 50g više.
Kolač bez ikakvih problema dozvoljava da umesto mleka koristite jogurt. 

 

Recept (napokon!)

Potrebno je:

• 200g masti ili putera (ili 250g margarina)
• 200g šećera
• 250ml hladnog mleka
• 700-750g brašna 
• 1 prašak za pecivo
• kilogram i po jabuka
• 3-6 ravnih kašika šećera
• ravna kašika mlevenog cimeta
• malo prah šećera za posipanje

Priprema:

Očićene jabuke narendati na krupno rende, pošećeriti, izmešati pa staviti u veliku cediljku ili đevđir da se cede bez pritiskanja oko pola sata.

Mast ostaviti malo na sobnoj temperaturi da omekša pa je penasto umutiti sa šećerom. Zatim uliti mleko, još malo umutiti pa dodati postepeno brašno prethodno izmešano sa praškom za pecivo. Mesiti rukom dok vam posuda bukvalno ne ostane čista. Testo će se lepo odvajati od posude i prstiju.

Podeliti testo na dva jednaka dela pa razvući na veličinu pleha od rerne ili nekog manjeg ako volite da su parčići viši. Oklagiju rukom pobrašniti da ostane tanak sloj brašna na njoj, pa polako namotati testo skoro do kraja. Prihvatiti rukom testo koje je ostalo nenamotano, pa preneti u pleh i razmotati lagano pomažući se jednom rukom kojom ćete po potrebi spuštati testo na pleh da se ne nagužva. Ako vam je ovo komplikovano, možete testo da razvučete preko papira za pečenje i tako ga prenesete u pleh.

Oceđene jabuke pomešati sa cimetom da se svuda jednako raposredi pa staviti preko testa. Na jabuke preneti i drugi deo testa pa peći dvadesetak minuta u unapred zagrejanoj rerni, dok testo odozgo lepo ne potamni i počne da se odvaja od pleha.

Ostaviti da se ohladi pa seći na kocke. Preko svakog parčeta, pomoću male cediljke posuti prah šećer.

Prijatno!

P.S. Kao i svaki kolač sa mašću, meni je i ovaj najdraži kad odstoji. Trećeg dana je savršen ... ako izdrži toliko. 

Po vašim receptima

Došao je red i na jedan ovakav post. Dosta toga isprobavam sa vaših blogova, nekada fotografišem a nekada iz nekih razloga prođe bez fotografije. Najčešće me muči loše svetlo, to nikako da rešim i nakon dvoipogodišnjeg blogovanja, prava sam lenčuga. Nekada se jednostavno namesti tako da ne stignem, hrana se pojede ili ostane neko parčence ne baš tako reprezentativno. Sve u svemu, pregledavajući fascikle sa fotografijama, shvatila sam da se tu prilično toga nakupilo i da je najzgodnije da objavim sve od jednom.

Pa da počnemo. Prvo sa receptima od letos kojima sada možda i nije sezona ali neka se nađu za sledeće leto kao upisani. Linkovi ka receptima se nalaze u podvučenom i iskošenom delu teksta. Ovo će biti duži post pa bi bilo preterano kucati još i recepte.

Pravi sladoled i Sladoled od zelenog čaja

Dugo sam merkala Majin sladoled, odnosno Dadetov i prošlog leta sam ga isprobala. Šta reći sem da je ovo stvarno pravi sladoled. Nemojte očekivati nešto nalik industrijskim poslasticama. Ovo je savršeni sladoled od vanile sa punim ukusom jaja. Baš onako kako smo nekada klopali i nešto jako slično onom sladoledu koji nam je mama pravila od živih jaja, nekada kada nismo toliko strahovali od salmonele. Sladoled sam prelila umakom od kajsija, a možete ga preliti po ukusu ili jednostavno u glavnu smesu dodati otopljenu čokoladu ili voće. Ja ga ipak nisam dirala. Lep mi je baš ovakav sam za sebe.

Kako nemam mašinu za sladoled, koristila sam uputstvo za ledeno kupatilo, pa kako mi je tada ta slana voda ostala, reših da isprobam i Katarinin sladoled od zelenog čaja. Doduše, moj nije bio od zelenka nego od nane ali ljudi, to je ispalo savršeno. Divan sladoled punog mlečnog ukusa sa osvežavajućom aromom nane koja onako kao da malo još dodatno hladi onaj već ledeni ukus.
Za sladoled sam koristila svežu nanu i malo sam je duže držala u mleku nego što bih zeleni čaj.

.. a zajedno su izgledali ovako

Topla salata od patlidžana sa bademom i medom

Jelena je pred kraj leta objavila nekoliko recepata od plavog patlidžana, a meni je ovaj najviše privukao pažnju. Leti volim da mi obrok bude nešto u vidu salate, a opet konkretno, zasitno, puno ukusa i dobro nutritivno izbalansirano. Prilikom pripreme sam napravila jednu malu izmenu. Nisam pekla patlidžane u rerni već ih sekla na komade i grilovala u tiganju. Bilo je vruće napolju,  pa mi se to učinilo kao zgodnija varijanta.
Ovo je jedan od onih recepata koje želite da ponavljate, pa nam samo ostaje da opet dočekamo sezonu patlidžana.

 

Kolač od maka

Tokom septembra i oktobra prošle godine, u okviru igrice FBI rukavice, istraživali smo Dunjin blog Parfe Dunja.  Iako su u pitanju bila dva meseca, nisam se baš proslavila istragom, a na kraju nisam ni objavila taj jedan recept koji sam izabrala. Dunjin blog sadrži dosta interesantnih recepata, mada možda ne baš meni uobičajenih, pa je to svakako i rezultovalo izborom jednog recpta koji mi je blizak. Opet, možda je to greška sa moje strane i trebalo je da se potrudim da isprobam nešto drugačije jer je do nekle tu i čar igrice ali, ali ... I tako ... evo recepta za fenomenalan kolač sa makom. Ako ga isprobavate pazite da ga ne prepečete. Glazuru sam napravila po Gaginom receptu. Ne pravim šećerne glazure tako da mi je ova njena baš dobrodošla. Fina, lepo maziva, izdašna i mekana. I što je takođe bitno, ne lomi se prilikom sečenja.

Na okupljanju fud blogera na Adi u junu mesecu prošle godine isprobala sam i tri super poslastice. Limun kolač, belu pitu i štanglice sa džemom od malina. Sva tri recepta sam pravila nekoliko puta pa je red i da ih objavim. :)

Limun kolač

Da je Bjanka samo objavila recept umesto što je donela kolač na isprobavanje, rekla bih ... OK, možda to nije loše ali sigurno ga ne bih pravila. Povremeno imam predrasude prema kolačima koji su meni asocijacija na nešto suvkasto i hlebasto (mada se nekad i zeznem pa dobijem baš to očekujući sočan kolač), tako da bi mi recept sigurno bio nedovoljno zanimljiv za isprobavanje. Uzevši svoje parče, nisam imala baš neka očekivanja, a ispalo je da je kolač jedna divota od ukusa i prilično sočan. Kada sam ga prvi put pravila, nestao je u tren oka. Tada sam napravila malo ređu glazuru od šećera, tako da ako pravite, samo pripazite da ne stavite odjedanput sav sok od limuna nego malo izdozirajte. I pazite na temperaturu da vam ne kristališe šećer.

Bela pita sa ledenim kvascem

Moja muka od kada sam videla recept, a tek kada sam probala, uh. Gde naći prokleti ledeni kvasac?! :)))
Nisam htela da isprobavam sa praškom za pecivo ili sodom bikarbonom. Možda bi to dala isto dobar rezultat ali ako je Ana napisala da ide ledeni, onda je bilo da će se praviti sa njim ili nikako.

Na moju veliku sreću dobih popriličnu količinu kvasca od Mihaele koja piše blog Tortelina. Mihaela je dolazila kod svojih i ponudila se da donese nešto po želji a moja prva je bila ledeni kvasac. Na žalost, nismo uspele da se vidimo uživo ali se nadam da ćemo se jednom i tako upoznati. Još jednom, draga, puno ti hvala na paketiću, divna si!

Moje prvo pravljenje pite nije baš prošlo glatko. Iako je testo stvarno jako fino, razvlačenje veoma tankih kora pravilnog četvrtastog oblika nije baš veština kojom mogu da se pohvalim. Drugi put je bilo pesmica. Nisam razvijala kore na papiru nego je testo išlo u kese pa u zamrzivač. Onda sam opsecala kese i dobijala maltene identične kore. Cela ideja potiče od Maje i od njene fore za izradu kora za medovik. Testo za belu pitu je još lakše za baratanje po kesama, pa ako ste slučaj kao što sam ja, eto rešenja. Kako obično pravim pola mere, od cele smese sam izvaljala 8 kora u 8 kesica. 4 sam iskoristila, a 4 još uvek stoje u zamrzivaču i čekaju da ih izvučem i ispečem. Odlično rešenje kada vam treba kolač, a možda ste u cajtnotu ili vas jednostavno mrzi da mesite. Kolač mora da odstoji bar 12 sati. Nama je najbolji nakon 24-časovnog stajanja.

Štanglice sa džemom od malina

... ili Hugarian Shortbread :) Njih sam nekako poslednje isprobala tog junskog dana na Adi i posle sve one super klope, navalila na njih kao blesava. Prosto da me je bilo sramota kako sam malo, malo uskakala u onu Marijinu kutijicu sa kolačićima. Kolač ni malo nije naivan. Što kaže Marija, sam puter. A ne da je lako jestiv ... :)) Još jedan recpet koji je morao da se isproba i kod kuće. Divota jedna od kolača koja je divna i topla i hladna. A tek ako uspe da odstoji jedan ili dva dana, onda se tako lako topi u ustima da je pravo blaženstvo.

Džem od malina

Džem od malina se kod mene potroši o čas posla. Najčešće se pojede kao što jedemo slatko, pa mi je falio za reprizu ovih Marijinih štanglica. Već sam mislila da će do sledeće godine i sezone malina štanglice ostati neobjavljene a onda sam se setila da kod Branke mora da postoji neki recept za maline i džem, jer je ipak ona naša nekrunisana kraljica marmelada i džemova. I bingo! Džem od malina a pravi se od smrznutog voća.
Recept jednostavan a rezultat divota. Količina nije baš izdašna, što se lako da ispraviti. Stavi duplu ili troduplu meru. :D Korak usitnjavanja mikserom ili blenderom sa preskočila jer seodleđene maline sasvim dobro daju izgnječiti viljuškom. Takođe nisam ni džemfix koristila iz razloga što sam zaboravila da ga kupim. To nije nikakav problem, samo se malo duže kuva. Za bukvalno pola sata dobijete teglicu odličnog džema koji možete da koristite čim se potpuno ohladi. Ja ću uskoro praviti novu turu. Recpet je odličan i daje dovoljno sladak džem. Ako kao ja ne koristite džemfix, samo kuvajte deset minuta umesto onih 3 koje Branka navodi na kraju.

Carka pita

Na kraju evo i fenomenalne Carske pite moje drage imenjakinje.
Negde na početku svoje kuvarske ´karijere´ pravila sam često Špansku pitu. Recept, koji je po sistemu - naseckaj, smuti pa prospi, duže vreme mi je bio idealan za hranjenje gostiju i ukućana. I tako mi je nekako ostao etiketiran kao početnički, lagan, pa sam na kraju i zaboravila na njega iako je generalno sasvim dobar. A ovaj za carsku je još bolji. Mada na prvi pogled recpti deluju slično, i to malo odstupanje u nekim količinama može mnogo da znači i utiče na sočnost pite i na to da li će biti daviteljka ili neće. Zalivanje jogurtom je u svakom slučaju preporučljivo ali velika je razlika da li zalivate da upotpunite ugođaj ili da poterate zalogaj niz grlo. :))
Tanjina pita se pravi se jogurtom, koji poprilično menja celu situaciju. Moja spanjolka se pravi sa mlekom. Jogurt testu da malo više svežine i sočnosti. Carska pita zahteva isključivo paprike iz turšije i to potpisujem i podržavam. Nema zamene, nema zezanja sa tim sastojkom. Ako se ipak usudite da koristite recimo crvenu barenu papriku zbog sličnog šmeka, onda doglavite potrebnu kiselinu kiselim krastavčićima.

I to bi bilo sve za ovaj put. :)

Prijatno!

kao što je i nama bilo. :)

Medovik

Ne postoji fotografija niti opis koji može da dočara koliko je ovaj kolač dobar. Tako sočan, kiselkasto sladak, mirisan, donekle nedokučiv. Znaš sastojke a opet ne umeš da definišeš tu posebnost koja dolazi od sasvim jednostavnih sastojaka od kojih je kolač sačinjen.

Moje kumče je rekla da je odličan i da je podseća na jagode. Njen maleni brat, od dve i po godine, je rekao "mmmm ukusno!" Meni dovoljno.

Prvo sam gledala fotografije na drugim blogovima, a onda imala priliku da isprobam Majin Medovik na poslednjem druženju blogera na Adi. To je bila ljubav na prvi zalogaj i morala sam da ga napravim. Maja mi je mejlom pomogla savetima i puno joj hvala na tome! Ipak, moj prvi medovik nije tako lep kao njen, ali kao što kažu, praksa čini majstora. Ili što Maja reče, parafraziram, nije bitan izgled nego da postoji i sve se zaboravi kada probaš. :D I upravo tako stoje stvari.
Iako sam imala malo petljancije sa korama, na kraju je to bio isti onaj predivni ukus i ista ona sočna struktura koju pamtim sa Ade.

Potrebno je za kore:

• 3 jaja
• 3 kašike meda
• 180g putera
• 200g šećera
• 1 ravna kašičica sode bikarbone
• 500g mekog brašna TIP400

Fil:  

• 1400g Imlekove kisele pavlake (dve kantice)
• 350g šećera u prahu

Postupak:

Prvo pomešati prah šećer sa malo pavlake da se ne naprave grudvice, pa onda sa celom količinom. Ostaviti u frižideru pola sata pa opet blago promešati i ostaviti do filovanja kora.Staviti puter sa medom da se topi na veoma tihoj vatri a za to vreme mikserom mutiti jaja sa šećerom dok fino ne pobele, oko desetak minuta otprilike. U umućenu smesu uliti topao rastop putera i meda i mutiti još malo da se sastojci povežu.
Odmeriti brašno pa u njega umešati sodu bikarbonu. Zatim iz nekoliko puta dodati u umućenu smesu mešajući varjačom. Dobije se žitko testo koje na prvi pogled ne izgleda kao nešto što je moguće da se pretvori u kore. :)

Kod Maje možete da vidite kako je ona razvijala testo pomoću papira za pečenje, a kako je došla na nove ideje koje još nije pretočila u novi post na blogu, bila je jedno veliko srce i meni otkucala na mejl. Ja neću preterano detaljisati jer mislim da je bolje da se sačeka ta objava. Ažuriraću post čim se pojavi. Ne mogu se uporediti saveti nekog ko pravi prvi put i nekog ko pravi redovno, tako da ću ukratko napisati kako sam radila.

Testo rasporediti u 6 kesa veličine 30x25cm. Može se koristiti vagica za veću preciznost. Prvo rukama preko kese ujednačiti testo, pa onda oklagijom. Sve kese posložiti na nešto ravno i rashladiti u zamrzivaču nekih pola sata.
Nakon toga skalpelom opseći kesu sa dve strane, otvoriti i prebaciti na papir za pečenje da neotvorena strane kese bude s gornje strane. Zatim skinuti i drugu stranu kese. E tu sam ja imala problem. Nešto mi se testo povlačilo za kesom. Rešenje je da se preko kese testo malo zagladi rukom da ono lepo prione uz papir, pa onda skloniti ostatak kese.
Kore peći kratko, oko 6-7 minuta na 180C. U mom slučaju to je bilo 5 minuta na 125C. Ako vam rerna baš jako peče, probajte sa nižom temeperaturom. Moja prva kora je išla na 150C i malkice se prepekla.

Kore se brzo hlade i nakon toga ide filovanje. Filuje se 5 kora, svaka sa punih 10 kašika fila. Ili možete da merite količinu za preciznije. Preko poslednje kore staviti providnu foliju i dobro zatvoriti kolač sa svih strana. Ostaviti ga da odstoji 24h pre konzumacije, posuti ga šećerom u prahu pre sečenja, a zatim uživati. I podeliti ovu lepotu sa dragim ljudima. :)

Dopuna

Maja je u međuvremenu objavila post sa detaljnim uputstvom izrade testa pomoću kesa, pa pogledajte postupak.
http://mamajacooks.blogspot.com/2012/12/medovik.html