Ne znam da li volite original, ja nisam neki ljubitelj. Naročito ako nije svež, onda me onaj biskvit pošteno udavi bez obzira na slatko punjenje. Međutim, skoro sam kod Isidore, moje (doživotne) drugarice iz srednje probala kućnu verziju ovog slatkiša i jako mi se dopao pa reših da ga napravim. Sa receptom je bilo malih problema, posto je kod Isidore sve onako odokativno mada ona sve sprema savršeno. Dobila sam količinu u šoljama i još par sugestija i napomena šta bih mogla da stavim u testo, sa ne baš preciznim količinama.
Posto se koriste šolje ja sam to sebi (i vama) prevela u grame, ali ko zeli da meri "na šolje" može i tako. Odnos je isti samo je različita veličina tepsije u kojoj ćete ispeći biskvit. Manja šolja, manja tepsija ... Koristila sam veću šoljicu za kafu, koja je zapremnine 150ml kada je napunjena do ivice i u zagradi imate koliko je to u gramima kada nju koristim.
Evo mog recepta:
Potrebno je:
Za biskvit:
Za glazuru:
Priprema:
Izmešati brašno sa kakaom, sodom bikarbonom i cimetom. U drugoj posudi izmešati mleko i šećer, pa dodavati po malo praškastu smesu i sve lepo sjediniti žicom za mućenje. Na kraju dobro umešati pekmez od šljiva. Sipati u tepsiju koja je prethodno podmazana i posuta brašnom ili prekrivena papirom za pečenje, pa staviti u prethodno zagrejanu rernu da se peče 15 minuta.
Ispečen biskvit premazati pekmezom od šljiva pa pustiti da se ohladi. Preko ohladjenog sipati čokoladnu glazuru.
Glazuru napraviti tako sto se na pari ili na tihoj vatri rastopi čokolada sa uljem, a onda se na kraju doda kockica putera i rastopi van ringle. Ako se radi direktno na ringli, ringlu zagrejati pa ugasiti, pa posudu sa čokoladom stavljamo ili pomeramo sa ringle uz neprestano mešanje. Ne sme da se oseti da se čokoladi uhvatila za dno posude.
Neke napomene:
Veličina moje četvrtaste tepsije je 21cm x 25cm, ali ću sledeći put koristiti veću da bih dobila tanji biskvit.
Biskvit (ova količina) može da se ispeče u velikom plehu od rerne, podeli na pola pa filuje tako da je pekmez izmedju dve kore, po površini se premaže tanko pa ide glazura od čokolade. Ko hoće da se igra, može iz tako složenog biskvita da vadi modlom srca pa da svako posebno glazira čokoladom.
Radna temperatura rerne je kod mene 175°C, a prvo je zagrejem na 200°C. Moja rerna jače peče.
Koristila sam marmeladu od šljiva umesto pekmeza, ali je pekmez bolja opcija. Marmelada, kao lošiji proizvod, ima dosta šećera a manje voća, tako da se mnogo više upila u biskvit nakon što je kolač odstajao neko vreme u frižideru.
Kakao u biskvitu možete da izostavite.
Količinu sode bikarbone ne povećavajte jer nema potrebe. Nailazim na neke sulude količine od po cele kesice za slične biskvite. Jedino je bitno da smesa sa sodom bikarbonom ne stoji i ne čeka da se rerna zagreje. Neka rerna bude spremna da biste odmah mogli da ubacite kolač da se peče. Soda bikarbona se odmah aktivira sa tečnošću, i zato nema čekanja, posto kolač u suprotnom neće lepo da naraste.
Umesto sode bikarbone uvek možete da upotrebite prašak za pecivo jer on sadrži u sebi sodu bikarbonu.
Sa druge strane, soda biakrbona ne može da zameni prašak za pecivo, baš zbog tog aktiviranja odmah na početku pečenja. Prašak za pecivo je bolje koristiti kod stvari koje se peku malo duže, jer pored sode sadrži i tartarat koji se ne aktivira odmah, pa on pomaže da testo raste lepo sve vreme pečenja, odnosno da ne padne.
Da vam glazura ne bi pucala prilikom sečenja, ostavite da kolač odstoji neko vreme na sobnoj temperaturi ili koristite zagrejani nož. Nož možete da grejete vrelom vodom ili na ringli, Secite u jednom potezu i nema pucanja.
Možete da pravite tanju glazuru, od 100g čokolade i 4 kašike ulja, i iste količine putera.
Ovaj kolač je ukusom skoro identičan originalu, može da vam se svidi a može i da vam se ne svidi. Deki nije bio srećan dok ga je jeo, ne dopada mu se. Doduše ne voli ni original.
Nije mu se dopalo sto je testo žilavkasto i lepljivo iako ono treba biti takvo. Prokomentarisao je da je kolač idealan da napokostiš nekom ko ima veštačku vilicu lol
... i to bi bilo to :))
Posto se koriste šolje ja sam to sebi (i vama) prevela u grame, ali ko zeli da meri "na šolje" može i tako. Odnos je isti samo je različita veličina tepsije u kojoj ćete ispeći biskvit. Manja šolja, manja tepsija ... Koristila sam veću šoljicu za kafu, koja je zapremnine 150ml kada je napunjena do ivice i u zagradi imate koliko je to u gramima kada nju koristim.
Evo mog recepta:
Potrebno je:
Za biskvit:
- 2 šolje brašna (200g)
- 1 šolja šećera (150g)
- 1.5 šolja mleka (220ml)
- 2 ravne kašičice cimeta (~10g)
- 2 ravne kašičice kakaoa (~10g)
- na vrh kašičice sode bikarbone
- 200g pekmeza od šljiva
Za glazuru:
- 150g čokolade
- 6 kašika ulja
- 20g putera
Izmešati brašno sa kakaom, sodom bikarbonom i cimetom. U drugoj posudi izmešati mleko i šećer, pa dodavati po malo praškastu smesu i sve lepo sjediniti žicom za mućenje. Na kraju dobro umešati pekmez od šljiva. Sipati u tepsiju koja je prethodno podmazana i posuta brašnom ili prekrivena papirom za pečenje, pa staviti u prethodno zagrejanu rernu da se peče 15 minuta.
Ispečen biskvit premazati pekmezom od šljiva pa pustiti da se ohladi. Preko ohladjenog sipati čokoladnu glazuru.
Glazuru napraviti tako sto se na pari ili na tihoj vatri rastopi čokolada sa uljem, a onda se na kraju doda kockica putera i rastopi van ringle. Ako se radi direktno na ringli, ringlu zagrejati pa ugasiti, pa posudu sa čokoladom stavljamo ili pomeramo sa ringle uz neprestano mešanje. Ne sme da se oseti da se čokoladi uhvatila za dno posude.
Neke napomene:
Veličina moje četvrtaste tepsije je 21cm x 25cm, ali ću sledeći put koristiti veću da bih dobila tanji biskvit.
Biskvit (ova količina) može da se ispeče u velikom plehu od rerne, podeli na pola pa filuje tako da je pekmez izmedju dve kore, po površini se premaže tanko pa ide glazura od čokolade. Ko hoće da se igra, može iz tako složenog biskvita da vadi modlom srca pa da svako posebno glazira čokoladom.
Radna temperatura rerne je kod mene 175°C, a prvo je zagrejem na 200°C. Moja rerna jače peče.
Koristila sam marmeladu od šljiva umesto pekmeza, ali je pekmez bolja opcija. Marmelada, kao lošiji proizvod, ima dosta šećera a manje voća, tako da se mnogo više upila u biskvit nakon što je kolač odstajao neko vreme u frižideru.
Kakao u biskvitu možete da izostavite.
Količinu sode bikarbone ne povećavajte jer nema potrebe. Nailazim na neke sulude količine od po cele kesice za slične biskvite. Jedino je bitno da smesa sa sodom bikarbonom ne stoji i ne čeka da se rerna zagreje. Neka rerna bude spremna da biste odmah mogli da ubacite kolač da se peče. Soda bikarbona se odmah aktivira sa tečnošću, i zato nema čekanja, posto kolač u suprotnom neće lepo da naraste.
Umesto sode bikarbone uvek možete da upotrebite prašak za pecivo jer on sadrži u sebi sodu bikarbonu.
Sa druge strane, soda biakrbona ne može da zameni prašak za pecivo, baš zbog tog aktiviranja odmah na početku pečenja. Prašak za pecivo je bolje koristiti kod stvari koje se peku malo duže, jer pored sode sadrži i tartarat koji se ne aktivira odmah, pa on pomaže da testo raste lepo sve vreme pečenja, odnosno da ne padne.
Da vam glazura ne bi pucala prilikom sečenja, ostavite da kolač odstoji neko vreme na sobnoj temperaturi ili koristite zagrejani nož. Nož možete da grejete vrelom vodom ili na ringli, Secite u jednom potezu i nema pucanja.
Možete da pravite tanju glazuru, od 100g čokolade i 4 kašike ulja, i iste količine putera.
Ovaj kolač je ukusom skoro identičan originalu, može da vam se svidi a može i da vam se ne svidi. Deki nije bio srećan dok ga je jeo, ne dopada mu se. Doduše ne voli ni original.
Nije mu se dopalo sto je testo žilavkasto i lepljivo iako ono treba biti takvo. Prokomentarisao je da je kolač idealan da napokostiš nekom ko ima veštačku vilicu lol
... i to bi bilo to :))
