Pita sa jabukama

Svim dragim čitaocima, koji večeras proslavljaju Badnje veče, neka je mirno i blagosloveno. 
Srećno Badnje veče i srećan Božić!

Za večeras, jedna fina, brzinska, posna pita sa jabukama.

Potrebno je:

• 500g debljih kora za pitu
• 1,5kg slatkih jabuka
• 100ml ulja
• 1 vanil šećer
• oko 100g suvog grožđa
• 4 vršne kašike griza
• 8 vršnih kašika šećera 
• cimet

Priprema:

Jabuke oljuštiti i narendati na krupno rende. Dodati kesicu vanil šećera, oprano suvo grožđe i sve lepo izmešati. Jabuke se ne cede, pa nema potrebe da se grožđe prethodno natapa, jer će se natopiti u soku od jabuka. Lepo izravnati i podeliti na 4-5 delova, zavisi od broja kora. Ja sam ih imala 10, pa sam delila na 4 dela.

Podmazati dobro uljem pleh od rerne. Kore ređamo ravno, bez gužvanja, pa je ovaj pleh taman. Staviti koru, pa premazati uljem, drugu koru, opet ulje pa na drugu koru četvrtinu jabuka. Lepo rasporediti po celoj kori, pa posuti ravnomerno sa dve kašike šećera, bogato cimetom i na kraju kašikom griza.

Onda prekriti trećom korom, premazati je uljem, staviti četvrtu, opet premazati uljem i onda druga četvrtina jabuka, šečer, cimet, griz ... i sve tako dok se ne potroše sve jabuke. Poslednje dve kore staviti na fil. Pretposlednju premazati uljem, staviti poslednju i onda iseći pitu na kvadrate lepo do dna. Poslednju koru premazati uljem i sa vrlo malo vode, da se nakvasi i ne presuši brzo tokom pečenja.

Peći u prethodno zagrejanoj rerni 15-20minuta dok se lepo ne zarumeni. Gotova pita 'šeta' po plehu, zato je potrebno da pleh bude malo više podmazan uljem.
Vruću pitu poprskati sa vrlo malo vode, prekriti krpom i ostaviti da se ohladi. Iseći po već postojećim usecima, pa pre služenja posuti prah šećerom.

Ova pitica nije nešto visoka i rastresita. Više je sabijena, ali je jako sočna i ukusna. Po želji, mogu se dodati i seckani orasi pre nego jabuke pospemo šećerom, a uz suvo grožđe, mogu se dodati i seckane suve šljive.

Prijatno!

Integralne palačinke

Ako želite da pravite malo drugačije palačinke, onda je idealno rešenje da se koristi još neka vrsta brašna, sem uobičajenog belog pšeničnog.
Sada možemo maltene svuda da nabavimo raženo, graham, ovseno i ostala brašna, mada, praveći testo, mora da se vodi računa i otome, kakva će biti mešavina, kako ispečene palačinke ne bi bile krte i kako bi bile dovoljno elastične.

Pravila sam razne kombinacije i na kraju sam odšla do jedne mešavine raženog, graham i crnog brašna, koja daje željeni rezultat.

Ove palačinke imaju dobar ukus, prilično su neutralne, pa se mogu koristiti, kako sa slatkim, tako i sa slanim punjenjem, a lepe su i prazne. Malo su deblje od običnih i malo se duže peku, tako da, prilikom pečenja budite strpljivi i lepo ispecite prvu stranu, kako bi se testo lako odvojilo od tiganja i lako okrenulo.

Potrebno je:

• 140g graham brašna
• 50g raženog
• 75g brašna za crni hleb T950
• 1g soli
• 2g sode bikarbone ili praška za pecivo
• 550ml vode
• mrvica ulja za podmazivanje tiganja samo za prvu palačinku

Priprema:

Izmešati sve suve sastojke, pa prosejati u posudu u kojoj ćemo praviti smesu.
Dodavati vodu i mutiti žicom, temeljno, da se ne naprave grudvice.
Tiganj podmazati pomoću salvete sa vrlo malo ulja, pa staviti da se dobro zagreje. Kada se zagrejao, uliti smesu i sačekati da počnu da se odvajaju ivice i da se pojavljuju 'plikovi' po testu.

Budite strpljivi, smesi treba malo duže vremena da se ispeče.
Na tanjir, u koji ćete ređati palačinke, stavite parče papira za pečenje, jer će se prilično potpariti ona prva palačinka, a može da se i zalepi za tanjir.
Nemojte da pokrivate palačinke dok se ostale peku, jer nema potrebe, biće mekane, a u suprotnom mogu sve da se potpare i zgnjecaju, pošto je testo drugačije, teško je i kompaktno.

Kada se prva strana dobro ispekla, lako će se odvojiti od tiganja i možete da ih okrenete bez problema u vazduhu.
Pecite i drugu stranu malkice duže nego što pečete klasične palačinke.
Od ove mere dobija se desetak palačinki, pa po potrebi smanjujte ili povećajte količine. Služite ih slatke ili slane, a pogodne su i za pravljanje raznih 'torti' ili mogu poslužiti umesto kora za lazanje.

Prijatno!

Tepseštija

Mnogo pre nego što sam uopšte počela ozbiljnije da se bavim kuvanjem, krenula sam sa sakupljanjem recepata. Da se nađe ...

Pored mamine i nanine sveske, iz kojih sam prepisivala omiljene recepte, glavni izvor su bile novine, najčešće nekadašnja Ekspres politika i ženski magazini. Bazar je bio časopis koji sam redovno kupovala, a u njemu su se, uglavnom u svakom broju, nalazili mali kuvari.

Pored Bazorvih svetskih kuhinja, recepata od određene namirnice (krompir, jaja, pirinač, meso, riba itd) pa stranica posvećenih tortama, predjelima, glavnim jelima ... povremeno se moglo naići i na recepte stare srpske kuhinje. Ovaj recept je jedan od takvih.

Ne znam koje godine je izasao taj broj Bazara, ali je bilo baš davno. Novinar Mika Dajmak i njegov drugar fotograf Bata Patrnogić, obišli su Veliku Hoču, na Metohiji i sa tog putovanja doneli malu zbirku srpskih starinskih jela, a ja sam, živo se sećam, sa uživanjem iščitala tu reportažicu i sve recepte koje je Mika Dajmak ispisao u svom prepoznatljivom stilu. Uz svaki recept je išla i preporuka za vino, jer je Hoča bila uvek poznata i po dobrim vinima.

Pored raznih, čorbi, čorbaluka, červiša, janija, mesa, tučenih paprika pečenih i suvih, pasulja, pogača i ostalih đakonija, jedan mali deo je pripao i poslasticama. Alva, gurabije, Pita baranica i Tepseštija.

Sve četiri poslastice su mi zanmiljive, ali sam kao prvu, isprobala Tepseštiju, poslasticu čije se ime malo teže zakotrlja preko jezika, ali nešto zaista jednostavno, a savršeno puno ukusa. Logičan izbor, s obzirom na to da volimo kolače zalivene šerbetom.

Sličicu origanalnog recepta vam neću postaviti, jer mislim da je malo opasan po domaćice. :D Plašim se, da bi neko mogao samo to da, brzopreletno gledajući blog, pročita i da budem odgovorna za neke opekotine. Bolje ne. U čemu je fora. Kod originala piše da se šećer za testo prži u ulju, pa doda voda i onda skloni sa vatre. Sad zamislite da neko bukvalno tako uradi i krene da mu eksplodira iz posude vrelo ulje i karamel od šećera. Napisaću kako sam zaobišla tu varku i kako bi moglo i tako da se napravi uz oprez. Ne znam da li je Mika pogrešno zapisao ili mu je neko sa čudnim smislom za humor davao recept. ... ili ja ne znam nešto što drugi znaju, sve je moguće :))

Mere za kolač sam smanjila na trećinu, jer bi mi u suprotnom trebala neka ogromantna tepsija i ista tolika rerna. Količinu šerbeta sam pojačala, pa kolač sečem na kocke, a originalno treba na rombove. Pošto ima više šećera, sve se nakon hlađenja dosta lepi, tako da se rombovi, odnosno njihovi ćoškovi mnogo izmrve. Kocke su zahvalnije.

Idemo na recept. :)

Potrebno je:

• 330ml ulja
• 60g šećera
• 100ml vruće vode
• 450g brašna
• 100g srednje krupno seckanih oraha

za zaliv:

• 350g šećera
• 1 kesica vanil šećera 
• 200ml vode
• kašika soka od limuna

Vanil šećer i limunov sok sam pridodala, nema ga u originalu. Može se napraviti i duplo manje zaliva (šerbeta), mislim da bi bilo dovoljno. Ova moja varijanta mora u korpice, jer se stajanjem baš zalepi za tanjir. Ovako posložene su bile samo za slikanje.

Priprema:

I varijanta:
Prvo u šerpici zagorimo 60g šećera. Iz nekoliko puta sipamo. Kada se prva tura otopi u tečno, sipamo sledeće, pa tako još jednom, dok se ne karamelizuje i dobije braon boju. Sklonimo sa ringle, sačekamo da se kratko prohladi, pa zalijemo vrućom vodom i mešamo da se sav karamel rastopi. Ulijemo hladno ulje i sve malo izmešamo i vratimo na ringlu da se zagreva, ali pažljivo i ne previše, da ne bi krenulo da prska. Preporučujem ovu varijantu.

II varijanta:
Zagrejemo ulje, pa u njemu pržimo šećer dok ne dobije karakterističnu crveno-braon boju. Izmešamo i videćemo kako se dobio kao neki sloj karamela u ulju. Sklonimo sa ringle i pustimo da se maltene potpuno ohladi. Onda ulijemo vruću vodu i izmešamo, po potrebi još malo dogrejemo.

Dalje ...
U toplu mešavinu ulja, šećera i vode, sipamo deo po deo brašna i mešamo da se dobro sjedini. Na pola ubacivanja brašna, uspemo seckane orahe. Brašno baš mora dobro da se izmeša, da smesa apsolutno svuda bude jednake boje. Smesa neće biti kompaktna, nego malo mrvičasta. Ako je bas previše suvo, dodajte samo kašiku, dve vode, ali ne smete da dobijete nešto što liči na pastu, mora biti blago mrvičasto.

Sada uzmemo nepodmazanu tepsiju prečnika 24-26cm i ubacimo smesu. Rukama dobro utabamo smesu, da bude ravna. Oštrim nožem sirovu smesu isečemo na rombove ili na kvadrate i stavimo da se peče oko pola sata na 180°C.

Pošto ima puna ulja u smesi, ona će krenuti da raste i da se lista. Peče se lagano i na manjoj jačini rerne, kako bi se ono brašno unutra dobro ispeklo. Kada poprimi tamnije braonkastu boju i odvoji se od ivica, gotovo je.

Dok se smesa peče, kuvamo zaliv.
Šećer prelijemo vodom i sačekamo da počne da vri. Kada provri, kuvamo 10 minuta. Negde pred kraj ulijemo sok od limuna, kuvamo još par minuta i sklonimo sa vatre.

Ispečeno testo ponovo po onim prvim rezovima isečemo i tako vrelo, zalijemo šećernim sirupom. Pokrijemo alu-folijom ili krpom nakvašenom u vreloj vodi, pa ostavimo da se ohladi. Može se jesti odmah po hlađenju, a još lepše je kada prenoći u frižideru.

Meni je ova poslastica pravo otkriće. Mnogo, baš mnogo mi se sviđa. Dekiju isto, ali je poslednji put došao na ideju da bi bilo dobro da se sve zalije i čokoladom. Moraćemo i tako da isprobamo.

Toplo preporučujem ove kolačiće, a pri tom su pogodni i za dane posta na ulju. Neverovatno je kako se od samo par sastojaka može dobiti ovako jedan savršeni slatki zalogaj.

Prijatno!

Voćna salamica

Ovaj izuzetno ukusan kolač - salamicu, pravila je moja svekrva za Badnje Veče.

Potrebno je:

• 100g suvih smokvi
• 100g suvih šljiva bez koštice
• 100g urmi bez koštice
• 100g oraha
• 100g prah šećera + još malo za valjanje
• sok od 1 limuna

Priprema:

Sitno iseckati suvo voće, pa u smesu dodati sok od limuna i lepo izmešati. Zamesiti smesu sa prosejanim šećerom u prahu i dobro je izmešati da se sastojci ravnomerno rasporede.
Na komadu celofana prosejati šećer u prahu, pa po širini naneti smesu. Od smese napravati salamicu i po potrebi dodati još malo šećera u prahu da se lepo uvalja.
Gotovu salamicu ostaviti nepokrivenu da se susši na vazduhu bar jedan dan, po potrebi i duže, ili, staviti na pleh pa je sušiti lagano u rerni na najnižoj temperaturi. Salamicu iseći na šnite i uživati.

Prijatno!

Brza pogača

Kada smo bili klinci, mama nam je često pravila ovakvu pogaču, tačnije pogače. Male. Sa bratovljevim i mojim inicijalima. Obožavali smo ih, a bile su još slađe jer je svako imao svoju.

Pogača je idealna za situacije kada ste ostali bez hleba, a nemate vremena da mesite i čekate da narasta testo. Idealna je i kada bukvalno želite da se zasladite hlebom, da imate nešto lepo sa puno korice za "močenje", da prosto uživate. Posna je, pa je možete spremiti i za dane posta. Savršena u svakom smislu i vredi je isprobati.

Za nas dvoje, dovoljna je ona od 250g brašna, ispečena u maloj tepsiji. Vi povećajte mere po potrebi.

Potrebno je:

• 250g mekog brašna
• 125ml kisele vode
• 50ml ulja
• pola kesice praška za pecivo (6g)
• pola ravne kašičice soli (3g)

Priprema:

U posudu za mešenje prosejte brašno sa praškom sa pecivo i dodajte so, pa izmešajte. Napravite udubljenje u brašnu, dodajte ulje i kiselu vodu, pa zamesite glatku loptu testa. Testo lepo izradite, mesite bar 5 minuta. Ono se ne lepi i lako je za rad pa nema potrebe za dodavanjem ekstra brašna.

Tepsiju za pečenje nauljite ili postavite papirom. Prebacite na sredinu loptu od testa, pa nauljenim rukama razvucite u krug prečnika oko 20cm.
Viljuškom dobro izbockajte površinu testa, jer ako se to ne uradi, tokom pečenja će se gornja kora odovjiti od ostatka testa. Pospite po želji susamom.

Testo prekrijte krpom ili providnom folijom, ne bukvalno preko testa nego preko posude, pa ostavite da se odmara dok se ne zagreje rerna. Pogaču peći 15 minuta dok lepo ne porumeni sa svih strana.
Pečenu pogaču odmah, tako vrelu, zaviti u kuhinjsku krpu, pa ostaviti na rešetki da se prohladi.

Najslađe je da se lomi rukama, a ja je prosto obožavam uz sve. Zadnjeg puta je mirisala za doručak, uz najobičniju sardinu sa crnim lukom.

Prijatno!

Susamke, po drugi put na blogu

Ovog puta u svom originalnom obliku, kao salamica.
Na ovom linku možete da vidite kako ova poslastica može simpatično da izgleda, ako je upakujete u obliku bombona, kao i postupak izrade.

Ovog puta sam radila nešto manju meru, od 160g ratluka od vanile i 100g susama. Vrelu smesu sam, još u tiganju podelila otprilike na dva dela, pa istresla na dva komada papira za pečenje. Sačekala sam da se malo prohladi, da ne pečem ruke. Ne sme ni mnogo dugo da se čeka zbog stezanja smese. Napravila sam dva valjčica, otprilike širine 2,5cm i visine 1,5cm, pa kada su se potpuno ohladila, isekla sam oštrim tankim nožem na komadiće.

Nož pre sečenja premažite slojem ulja, jer je masa lepljiva. Po potrebi ga nauljite još koji put.
Kako se susamke ne bi lepile, ovlaš sam ih uvaljala u prah šećer i spremila da odložim u jednu kutiju. Salamice ne morate odmah da isečete, nego tek pre služenja, pa onda nema ni potrebe za prah šećerom. Držite ih uvijene u papir za pečenje ili celofan.

Na žalost, sve ovo što vidite je završilo u đubretu, jer sam kupila buđav susam na meru. Susam je izgledao OK, ništa nisam primetila, ali ukus koji su susamke imale, to bolje da vam ne opisujem. :(

Ovaj recept šaljem Nataši sa bloga Moja slatka kuhinja, kao ulaznicu za ovomesečnu igricu Ajme koliko nas je, a tema je susam.

Punjene suve paprike - posne

Moja ljubav prema suvim paprikama je počela odavno, dok sam bila klinka. Iako nisam baš volela tešku hranu "za velike", suve paprike su mi bile pravi specijalitet, zajedno sa bobovim pihtijama. :)

Suve punjene paprike su zaista jedan specijalitet, koji moramo sačuvati od zaborava. Mogu se puniti klasičnim filom sa mlevenim mesom, krompirom i orasima ili prebrancem. To je ono osnovno.

Nikada ih nemojte kuvati na ringli u mnogo vode. One uvek idu u rernu, gusto sabijene, malo ogrezle u tečnosti (nikakvo nalivanje paradajzom ne dolazi u obzir) i uvek zapečene da se osuše. Samo tako dobijate to jelo koje sme da nosi naziv "suva punjena paprika". Ako na fotografijama deluju malo "vlažno", to je od ulja, nije od vode. Na dnu tepsije je ostalo ulja i malo gustiša od brašna.

Fil koji korstim za punjenje "na posno" sadrži krompir, luk, šargarepu, pirinač i orahe. Najčešće ništa ne merim, nego već odokativno znam koliko čega da stavim, ali ovog puta sam sve stavila na vagicu, da biste imali precizne mere.

Potrebno je:

• 10 - 15 suvih paprika zavisi koliko su velike; višak se uvek da iskoristiti
• 80 - 100ml ulja za dinstanje fila + 1 kašika za podmazivanje posude
• 400g krompira (neoljušten)
• 150g šargarepe(neoljuštene)
• 1 veća glavica crnog luka
• malo belog luka po ukusu 1 - 3 češnjeva
• 80g sitnije iseckanih oraha
• 3 kašičice pirinča (18-20g)
• 5g soli ili malo više, po ukusu (to je pola kašicice)
• mlevenog crnog bibera po ukusu
• malo brašna za "zatvaranje" paprika

Priprema:

Moja tepsija je bila veličine 12x21x6cm.

Kupite bar dve veze paprika. One nisu uvek iste veličine, pa ne znate koliko ćete napuniti. Ako su veće, potpite 10-12 komada. Ako su manje, potopite 15 komada. Kod mene su bile baš raznih veličina, od onih velikih do minijaturnih (ove male znaju biti baš ljute).
Višak tih suvih se lepo iskoristi za pasulj ili se nabuta par komada između sarmi. Daju super šmek jelu.

Suve paprike oprati malo pod mlazom vode, ubaciti u činiju, naliti vrućom vodom, pa staviti neku tacnu preko, da bi paprike bile potopljene, suve su pa isplivaju.

Orahe iseckati sitnije. Ja sam ih prvo stavila u kesu pa zdrobila oklagijom. Onda prebacila na veću dasku za seckanje i dugačkim nožem seckala sve od jednom da se još usitni.

U vanglicu usuti vodu, pa oljuštiti krompir, šargarepu i luk, crni i beli. Stavljati u vodu, pa isprati. Crni i beli luk naseckati sitno, pa propržiti kratko na ulju (dublji tiganj ili šerpa prečnika 26cm). Skloniti sa vatre.

Na krupno rende narendati krompir i šargarepu. Držati povrće poprečno, da se ne dobiju dugački komadi tokom rendanja. Vratiti tiganj na ringlu, dodati rendani krompir i šargarepu, posoliti, pobiberiti, pa dinstati sve zajedno par minuta. U dinstano dodati seckane orahe i probran, opran pirinač, pa sve dobro izmešati da svi satojci budu ravnomerno raspoređeni.

Izvaditi paprike iz vode, vodu sačuvati. Paprike blago pritisnuti da se ocede. Ako je neka pukla dole ili sa strane, nije strašno, sve se to da napuniti.
Na jednu tacnicu sipati vršnu kašiku brašna.
Svaku papriku po potrebi malo razdvojiti rukom, pa kašičicom puniti skoro do vrha. Ako ne možete lepo kašičicom da punite, pomozite se prstima. Pogurajte fil do šiljka papirke, blagim pritiskom. Napunjenu papriku posuti odozgo po filu sa malo brašna ili je jednostavno okrenuti i umočiti u brašno, pa otresti višak.

Napunjene paprike ređati gusto u nauljenu posudu.
Ja sam se na kraju pomagala ravnom varjačom. Pomerim lagano paprike, da napravim mesta za sledeću. Kod mene su toliko gusto zbijene, da na nekim fotgrafijama ni ne primeti da su to paprike u tepsijici.
Ako je neka malo pukla tokom punjenja, ni to ne smeta, jer kada su gusto sabijene, nema mrdanja dok se kuvaju, niti curenja fila. 

Kada se sve utroši, naliti paprike onom sačuvanom vodom, ali ne da prelije, nego da ostane vrlo malo mesta do vrha. Posudu prekriti alu-folijom, pa staviti u unapred zagrejanu rernu da se kuvaju, pola sata do 45min, dok skoro sva voda ne ispari. Nakon toga skinuti foliju, pa ostaviti da se paprike zapeku, da ispari sva tečnost.
Služiti tople ili čak potpuno ohlađene. Dobre su u obe varijante.
Posebno je lepo kada se zajedno spremaju posne sarme i ove paprike. naravno, tada treba povećati količinu fila za broj sarmica koje ćemo zaviti.

Prijatno!

Za tepsijicu u kojoj sam spremala paprike, posebno sam vezana. Ona je već generacijama u mojoj porodici. Nana ju je dobila od svoje bake, nanina baka od svoje svekrve, a ja od nane. Nekada je imala neku plavo-zelenu boju, a sada je skoro potpuno crna, od korišćenja. Svaki put kada je koristim, izmami mi malo suza i osetim neku čudnu povezanost sa svim tim ženama koje su je pre mene u njoj spremale hranu za svoje najmilije.

Ove posne paprike su spremljene za Badnje veče, kao dodatak prebrancu. Najviše za moju dušu. :)

Tikvenjak i pita sa višnjama

Danas, bez nekog dužeg uvoda ...

Tikvenjak

Potrebno je:

15 tankih listova kora za pite (pakovanje kora od 1/2kg)
500g izrendane muskatne tikve
puna kašičica izrendanog morskog oraščeta
6 kašika šećera
2 kesice vanil šećer
5 kašicica griza, po jedna na svaki fil
100ml ulja
50ml kisele vode

Priprema:

Očistiti muskatnu tikvu od kore, prepoloviti, izdubiti sredinu, pa izrendati na krupno rende. Dodati morsko orašče, šećer i vanil šećer i sve dobro izmešati. Tikva će pustiti nešto soka, pa podglavite posudu da se taj sok cedi na jednoj strani.
Kore razdvojiti, pa uzimati po tri za rolate.
Svaku koru (najbolje silikonskom četkicom) prvo premazati sa malo kisele vode, pa uljem. Ređati koru na koru, a na treću staviti narendanu tikvu, pa posuti preko fila kašičicom griza. Zarolati labavo od strane fila rolatić, pa staviti u pleh od rerne. Tako napraviti 5 rolatića. Na pleh od rerne se može staviti papir za pečenje.
Svaki rolatić premazati sa vrlo malo ulja i kisele vode, pa peći petnaestak minuta u prethodno zagrejanoj rerni. Prohlađenu pitu iseći na komade i posuti prah šećerom.
Umesto muskatne tikve, može se koristiti i obična, samo što je prva aromatičnija.

Pita sa višnjama

Potrebno je:

15 tankih listova kora za pite (pakovanje kora od 1/2kg)
600g smrznutih višanja očišćenih od koštica
6 kašika šećera (ili 2 više, ako su višnje jako kisele)
2 kesice vanil šećera
4 pune kašike griza
100ml ulja
50ml kisele vode

Priprema:

Višnje staviti u đevđir, da se odlede i puste sok. Nema potrebe cediti višnje pritiskanjem. Koliko same puste soka, dovoljno je, pošto dodajemo griz.
Kore podeliti po 3 za 5 rolata.
U odleđene i oceđene višnje dodati šećer, vanil šećer i griz, pa sve dobro izmešati.
Svaku koru prvo premazati malo sa kiselom vodom, zatim uljem, pa ređati tri kore jednu na drugu. Na treću koru do polovine rasporediti fil i rolati labavo rolatić od strane fila.
Rolate poređati u pleh od rerne, premazati odozgo sa vrlo malo ulja i kisele vode, pa peći petnaestak minuta dok lepo ne porumeni. Prohlađenu pit iseći na komade, pa posuti prah šećerom.

Obe pite se mogu napraviti i bez mešanja sastojaka fila. Dakle, stavi se tikva ili višnje, pa posipa šećerom pomešanim sa vanil šećerom, pa grizom. Ako nemate vanil šećer, možete dodati malo ekstrata vanile i još jednu kašiku šećera. Meni je ovako zgodnije, a vama neka je po želji. :)

Prijatno!

Domaći beli hleb

Ništa ukusnije od domaćeg hleba!
A meni ništa lepše kada siđem u prodavnicu pa mi kažu da hleb još nije stigao. Odmah dobijem razlog da sama zamesim, što je doduše na moju žalost jako retko. Inače ga uopšte ne jedem, taj kupovni, pa mi je ovaj domaći pravi mali praznik.

Potrebno je:

• 550g belog brašna TIP 400 + još oko 50g
• 350ml tople vode
• 1/2 kesice suvog kvasca ili 20g svežeg kvasca
• 2 kašičice šećera
• 1 vršna kašičica soli
• 1 ravna kašičica sirća
• malo ulja i vode za premazivanje

Priprema:

Prosejati brašno u vanglici ili na podlozi, napraviti udubljenje u njemu pa sipati šećer, suvi kvasac (ili namrvljeni sveži) i oko 100ml vode. Izmešati i sačekati 5 minuta da kvasac nadođe. Zatim po brašnu sipati so, dodati u sredinu ostatak vode, sirće pa zamesiti mekano testo dodajući još malo brašna po potrebi. Testo će u početku biti lepljivo ali kako se mesi, počeće da se odvaja od podloge i od ruku. Mesiti testo dok ne osetite da raste pod rukom i da prave ´plikove´ od vazduha. Dodati 1 kašiku brašna i obložiti formiranu loptu testa. Ostaviti da narasta na toplom dok se ne udvostruči, oko 1 sat.

Nakon toga premesiti testo pa opet ostaviti da raste do duple zapremine, oko pola sata.
Izručiti testo na podlogu kratko premesiti, pa ga razvaljati u duguljasti oblik i zamotati veknu.  Prebaciti veknu u pleh postavljen pek papirom i ostaviti da narasta dok se ne zagreje rerna. Zatim premazati mešavinom ulja i vode sa svih strana pa oštrim nožem plitko recnuti testo odozgo da se ne raspukne gornja kora prilikom pečenja.
U rernu ubaciti posudu sa hladnom vodom ispod rešetke da isparava kako se ne bi napravila debela i tvrda kora na hlebu. U zagrejanu rernu na 220°C ubaciti hleb, smanjiti rernu i peći dok se ne napravi rumena korica, oko sat vremena. Vruć hleb zaviti u suvu krpu, ubaciti u najlon kesu pa ostaviti tako oko pola sata dok korica ne omekša. Nakon toga izvaditi hleb iz kese i ostaviti u krpi dok se ne ohladi.

Prijatno!

Susamke

Evo jednog laganog recepta za sve ljubitelje susama. Dobila sam ga od svoje drugarice Isidore. Uvek sam mislila da je za ovu poslasticu potrebno neko špinovanje šećera, zezanje oko šporeta, neka komplikovana procedura, pa kad sam videla da je potrebno vrlo malo sastojaka i muke, nije bilo razloga da ga odmah sama ne isprobam.

Potrebno je:

150g susama
200g ratluka od vanile ili ruže

Priprema:

U većem tiganju staviti susam i pržiti na suvo dok ne porumeni. Ne treba pržiti da mnogo potamni jer susam nastavlja sa pženjem kad se ubaci ratluk. Ubaciti ratluk pa mešati i gnječiti varjačom dok se ratluk potuno ne rastopi i sjedini sa susamom. Dobiće se jedna kompaktna kugla smese koju još vruću prebacimo na papir za pečenje i oblikujemo u rolatić. Kada se potpuno ohladi seče se na kružiće.

Ja sam od smese pravila bombone. Smesu sam ostavila u vrućem tiganju da se ne ohladi brzo, pa sam vadila kašikom po komad, valjala prvo pomoću papira za pečenje duguljaste oblike pa kidala manje komade i malo ih rukama zaoblila na vrhovima. Sve sam ređala na drugi papir za pečenje i ostavla da se potpuno ohlade i malo prosuše na vazduhu. Onda sam ih zavijala u celofan. Najzgodnije je kupiti celofan za tegle koji je već isečen. Bombonice nisu preslatke a ko voli susam, uživaće u njihovom ukusu.

Umesto navedenih ratluka može se koristiti i onaj sa orasima. U smesu se može dodati i malo meda da bude slađa, ali onda treba povećati količinu susama za neki gram. Neko koristi i seckane orahe pa dodaje u smesu ili slično, mada je po meni potpuno nepotrebno miksati ukus susama sa bilo čim drugim. Čar poslastiste je baš u njegovom ukusu.

Hvala Sanji sa bloga Ultimativni sastojak na fotografiji. Susamke sam nosila na septembarsku BlogerijAdu ali sam zaboravila da ponesem fotoaparat, tako da ovog puta nema detaljnog izveštaja od mene.

Veliki pozdrav za Nevenu, Senku, Ivanu, Snežanu, Sanju, Maju, Jelenu, Anu, Mariju, Draganu, Vesnu, Milicu i Milkicu! Devojke, hvala na divnom druženju i odličnoj klopi koju ste donele.

I od mene za kraj ovog posta jedna grupna fotografija koju je napravila, a ko bi drugi nego, Maja. :)

Stoje s leva na desno: Nevena, Ivana, Snežana, Senka, Jelena, Milica, Vesna i Maja
donji red: Sanja, Milkica i Ića, Ana, Marija, ja

Prebranac

Poslednji put sam ga pravila na Veliki Petak kada su i nastale ove fotografije. Tog dana ne spremam nista "gala" jer je to tužan dan, dan kada se posti i moli. Na žalost, mnogi će spremiti bogatu trpezu po logici da se nešto proslavlja ili možda imaju problem sa postom, pa onda gledaju da se što lepše pojede ako već ne može da se omrsi. Velika greška.Nije mi cilj da mudrujem, samo glasno razmišljam ..

Pošto nisam odmah objavila recept, a krenuli su lepi dani, mislila sam da će ovaj prebranac malo da sačeka. Kad, ono, međutim ... jesen u sred proleća. Rerna može da se uključi bez bojazni i zato evo recepta. :)

Potrebno je:

• 500g pasulja tetovca
• 200g crnog luka
• so, biber u zrnu, lovorov list
• za zapršku: oko 50ml ulja, 2 čena belog luka, kašika brašna, kašičica slatke aleve paprike (po želji dodati i malo ljute)

Kada kuvate prebranac, obavezno koristite sortu "tetovac". Ona sadrži dosta skroba pa je skuvani pasulj fino zgusnut i pre dodavanja zaprške. Zrno je krupno i ostaje vidljivo i nakon dugotrajnog kuvanja.
Kada sam prvi put spremala prebranac, recept mi je dala pokojna baba, očeva majka. Po njemu se količina luka meri po količini pasulja, tako da one budu jednake. To je u stvari pravi odnos, ali sam ja ipak prešla na maminu varijantu sa maltene upola manje luka i zaključila da je krajnji rezultat jednako dobar.  Može se spremiti i sa prazilukom.

 Priprema:

Uveče oprati i potopiti pasulj u vodu da nabubri do sutradan. Ovo će ubrzati kuvanje a u isto vreme zrna će se manje raspadati. Pre kuvanja, vodu u kojoj je pasulj stajao baciti, pa naliti ponovo pasulj i staviti da se kuva. Kada voda provri, kuvati oko 5 minuta pa prosuti i tu vodu. Pasulj naliti ponovo ali obavezno vrućom vodom. Ne koristite onu iz bojlera nego zagrejte na ringli. Prokuvati opet 5 minuta, baciti, pa naliti trećom turom vode (vruće) ali samo toliko da ona prekrije pasulj. Dodati seckani crni luk, koji list lovora i nekoliko zrna bibera. Ostaviti da se kuva, pa posoliti po ukusu nakon desetak minuta. Pasulj kuvati dok se sva zrna ne skuvaju.

Skuvan pasulj; spreman da mu se doda zaprška i stavi u rernu da se zapeče

Skuvani pasulj po potrebi preručiti u sud pogodan za pečenje u rerni pa umešati zapršku. Zaprška se pravi tako što se na ulju prvo malo proprži beli luk, doda kašika brašna i proprži da ono malo požuti pa umeša aleva paprika i vrlo kratko proprži. Zatim se sipa u jelo i lepo izmeša.

Ulje za zapršku sipati da potpuno prekrije dno malenog tiganja ili šerpice

Zaprška je umešana i pasulj može u rernu

Pošto je pasulj već skuvan, u rerni se ne peče dugo, već samo toliko da se odozgo lepo uhvati korica i malo zapeče.

... na stolu

... na tanjiru

Aleva paprika kao da više nije "aleva", pasulj izgleda malo anemično. Da sam povećala količinu zarad boje, pokvarila bih ukus, bilo bi prejako. Meni se višak aleve uvek oseti u jelu, i ne dopada mi se kada se sa njom pretera.

Pa eto, možda ovaj recept nekom posluži. :) Količine možete povećati po potrebi. Od ove imate za 4 puna tanjira.

Salata sa tunjevinom i pirincem i Posna "ruska" salata sa oslicem

Evo nekih salatica spremljenih za Djurdjevdan

Posna "ruska" salata sa oslicem

Ovo je posna varijanta cuvene ruske salate, a ovog puta je dozivela malu izmenu. Za salatu je potrebno:

• 1kg oslica
• 1kg sargarepe
• 1kg krompira
• 2tegle kiselih krastavcica
• oko 400g graska ili manje - po ukusu
• 800g posnog majoneza
• 1 mala casica senfa

Sve sastojke treba skuvati. Oslic osictit od kostiju, a sargarepu, krompir i krastavcice iseckati na kockice.
Po originalnom receptu se ne koristi majonez, vec se ovaj oslic muti mikserom dok se polako sipa ulje i tako se u stvari napravi majonez. Ovog puta se mama odlucila na instat varijantu, sto uopste nije bilo lose kao ideja. jedino sto je ukus bio nekako anemican, pa sam utrpala onu casicu pikant senfa u salatu i onda je to bilo TO :))
Od ove kolicine izadje bas dosta salate ali se isto toliko i pojede jer je preukusna.

Salata sa tunjevinom i pirincem

Recept za ovu salatu je mama pronasla u nekoj knjizici kupljenoj na trafici pod nazivom "Posne salate". Vrlo je ukusna a sprema se o cas posla.
Potrebno je:

• 1 solja pirinca (250ml)
• 1konzerva tunjevine
• par kiselih krastavcica
• 1 crvena kisela paprika
• zelene masline za dekoraciju

Pirinac se obari u slanoj vodi, dobro ispere pa u njega ubaci tunjevina sa sve onim uljem. Zatim se dodaju naseckani krastavcici i kisela paprika iseckana na trakice. Sve se dobro izmesa pa sipa u cinijice i ukrasi malsinkama.
U originalnom receptu se jos dodaje malo limunovog soka, ali to je stvar ukusa jer je meni i ovako bilo dovoljno kiselo.

Salata od kiselih krastavcica sa senfom

Za ovu salatu nemam fotografiju, niti sam se u potpunosti pridrzavala recepta dok sam je pravila. Sad mi je zao kako mi je promaklo da uslikam, posto je fenomenalna. Recept sam videla u vec pomenutoj knjizici pa ga napravila otprilike. U pravljenju ove salate je pomogao moj tata jer je seckao krastavcice. Tatu je trebalo nekako uposliti posto nam je svima skakao po zivcima sa "nista nije spremno, jao doci ce gosti a vi niste zavrsile ... kuku, lele, sramota, uzas!" malo karikiram. Tata je navikao da je klopa spremna vecinom vece pre slave, i nikako nismo mogle da mu utuvimo u glavu da za posno ne moze tako. Da krompir i blitva ne mogu da cekaju 15 sati do sluzenja ...
Zato je tatu nekako trebalo uposliti. Malo je seckao luk, malo krastavcice, a malo smo mu i rakije dali za svaki slucaj. Tata je iseckao uzduzno krastavcice jer je trebalo da isekca a da se ne smori na pola posla, tako da sam odustala od varijante "seckati na kolutice". Tako iseckani krastavcici se poredjaju na tacne pa se odozgo zaliju prelivom. Preliv sam pravila tako sto sam u ciniju stavila dve casice senfa, lagano dolivala ulje i mutila muckalicom. Nije stos u tome da se dobije majonez, zaboravite mikser. kada sam dobila dovoljno tecnu smesu, ubacila sam dosta seckanog persuna i preliv je bio gotov. Origialno ide manje majoneza i manje persuna i dodaje se limun, ali meni bi to bilo prekiselo pa sam limun izostavila kao i kod prethodne salate. Preliv se premaze preko krastavcica i moze odmah da se sluzi. Ovo je super ukusna osvezavajuca salatica i svima se dopala.

Toliko od mene na temu "Posne salate" do sledece zgode. :)