Bobove pihtije

Jao kada bi znali koliko dugo sam cekala da bih mogla da objavim ovaj recept. A cekam od  igrice "Ajme" kada sam bila domacica i zadala bob, socivo i pasulj kao namirnice. Tada, na zalost, nisam uspela da ga nadjem. Ali ko ceka taj doceka ...
Ove godine se Djurdjevdan (slavi se 6. 5.), krsna slava mojih roditelja, pao u petak. Djurdjevdan je mrsna slava, ali ako se potrefi da je u sredu ili petak, moji roditelji slave posno. Posto moji roditelji zive u drugom gradu, telefonski sam sa mamom uslaglasavali meni za ovu godinu. Ne spremamo cesto posno i onda je redovno frka. Ne mogu vam opisati moju srecu kada je mama rekla da je nasla bob.Uvek sam aktivno ukljucena i par dana pred slavu, nacrtam se kod mojih da pomazem. Tako da je mamica spremala pihtije a ja se muvala oko nje i skljocala.
Uskljocala sam i neke salatice, ali o njima drugom prilikom.

Verovatno ce se nekom okrenuti u stomaku na pomen pihtija, ali ovo nisu one mrdajuce kockice, vec jedna vrsta vrlo kompaktnih i stabilnih :))) Tacnije, ovo je pire od boba sa belim lukom i u srpskoj kuhinji se sluzi kao posno predjelo. Bobove pihtije je najbolje spremala tatina pokojna majka, ali ni mamine nista ne zaostaju.

Trazeci bob u oktobru, nisam znala da postoji u susenoj varijanti. U mojoj glavi bob je ostao umemorisan onakav kakvog sam ga najcesce gledala kod babe, u opni. Takav bob se prvo dobro opere, pa zatim nalije vodom i pusti da provri i malo da kuva. Zatim se ta voda baca pa se naliva mlakom vodom i ostavlja da prenoci, Sutradan se bob ljusti, a zrna polove i dalje se obradjuje.
Mama je kupila suvi bob. To su osuseni komadi zrna koji sad samo trebaju dobro da se operu i onda potope u mlaku vodu da nabubre. Zrna se ostave da odstoje par sati u vodi. Specijalnog recepta nema, samo je bitan postupak. Na slici ispod vidite 1kg suvog boba koji je vec poprilicno nabubrio.

Nabubreli bob se preruci u neki veci lonac i nalije mlakom slanom vodom pa se onda krcka na tihoj vatri minimum dva sata, duze po potrebi. Dobar deo zrna ce se raspasti  ali ce neka ostati cela pa skuvani bob treba da se pasira a i ne samo zbog toga, nego ce vam ostati sitni parcici kao nekih ljuskica a nama treba glatka smesa.

Mama je iz lonca odlila vodu i prerucila skuvani bob u serpu jer joj je lakse da iz njega kutlacom vadi taj polupire. Evo kako izgleda skuvani bob, i mozda se pitate sta tu ima da se pasira, ali verujte da ima.

  

Uzme se druga serpa, na nju stavi cediljka i onda se sipa skuvani bob u cediljku pa obicnom kutlacom mulja po bobu i pritiska da pire lepo iscuri  kroz cediljku. Radi se deo po deo, brzo treba raditi dok je vrelo jer se skuvani bob steze kako se hladi. 

Kada je cela kolicina propasirana u pire se doda dosta sitno seckanog belog luka, bar pola glavice se isecka za ovu kolicinu pa i vise. Pire se proba da se proveri da li je dovoljno slan jer tesko da se moze dati neka tacna mera za kolicinu soli koja se sipa u startu. Svakako je bolje dosoliti nego presoliti.

Zatim se sve izlije u dublje tanjire. Ne izliva se u cinije jer je poenta da parcici ne budu visoki. Kako se sipa u tanjir, tako se odmah malo tanjir protrese klizajuci po stolu da pire lepo legne, da se poravna. Nama je izaslo 12 onih obicnih tanjira. Zatim se se tanjiri sa pireom stavljaju na hladjenje. Nekada se desi da pire ispuca ali to je najcesce ako se prekuvalo. 

Pre sluzenja se pire isece na kockice pa zalije uprzenom alevom paprikom. Na ulju se uprzi slatka aleva paprika i preliva preko pihtija. Sada su bobove pihtije spremne za posluzivanje. 

A u preseku to izgleda ovako:

Moram da napomenem da je ovo izuzetno tesko predjelo i da ne bi trebalo preterivati sa konzumacijom, specijalno kada se sprema posna trpeza pa je na repertoaru jos kojesta tesko za stomak, tipa prebranca, posnih suvih paprika i posne sarme.

Nadam se da vam se ovaj post dopao i da ce mozda neko da isproba ovu lepotu za nepca.