субота, 31. децембар 2011.

Ispracaj

Svake godine za docek spremim kucu, spremim klopu i spremim sebe ... valja ispratiti Staru a docekati Novu Godinu ko covek.

Juce sam cistila...
Pala sa kreveta na koji sam se popentrala kako bih prebrisala gornji front ormana. Za malo pala unatraske sa stolice kaceci zavesu. Onda sam o tu istu stolicu zapela nogom i povredila prste na desnom stopalu. Na kraju sam se zveknula vatima po levom kolenu i butini ne znam na koj foru ... sva sam u modricama.
Kuca danas izgleda kao da je pala bomba.

Klopu nisam spremila. Deki je pekao meso-tradicionalno. Ja sam napravila neke sitne kolace tek da ne bude da nisam nista pravila. U toku tog procesa zasvinjila sam kujnu najstrasnije.

Sedim za kompom u staroj trenerci i duksu, sminka od jutros ... malko razmazana, kosa neuredno vezana u rep. Nokti ... pa mogao bi lak da se promeni al nije nista tragicno.

... i mnogo mi je nesto lepo. :)))

Ko zna, mozda sledeca godina bude napokon jedna od uspesnih! :)))


Zelim lep provod veceras svim citaocima bloga, gde god da se zateknu!

Ziveli!


FBI rukavice - Prstohvat soli

Prstohvat soli, divan blog, pun prelepih fotografija.
Pise ga Ana, sjajna mlada zena, koju sam imala zadovoljstvo da upoznam i van mreze. Ana sa velikom ljubavlju priprema svoje recepte i isto tako ih predstalja nama putem fotografija na kojim bi mogli da joj pozavide i mnogi profi-ji. :)
Prstohvat soli smo istrazivali u novembru i decembru u okviru igrce FBI rukavice, koju je pokrenula @mamajac.
Kao najgora od sve dece, hvatam zadnji voz za predstavljanje par receptica koje sam isprobala. Isprobala par, a napunila Bookmarks jer je jako jako tesko izabrati od obilja divnih recepata.

Moj konacni izbor je pao na 4 recepta:

Hleb sa Tangzhong starterom

Lepezice

Čoko bombice sa višnjama

Vanilice

Recepte mozete pogledati kod Ane na blogu. :)

Iz prvog recpeta sam iskoristila samo starter i napravila obican beli hleb. Jako me je zanimalo da li taj starter 'radi' ili je sve samo mit. Moja veknica je trajala 4 dana i starter stvarno radi. :)) Cetvrtog dana to vise nije bio sveze peceni hleb, naravno, ali je zadrzao mekocu i delemicno svezinu i recimo da je mogao da se nazove 'jucerasnji'. Fora sa starterom je sjajna, pogotovu ako ne jedete puno hleba, tako da em imate domaci hleb, em moze fino da vam potraje.



Lepzice nikako nisam mogla da promasim. Morala sam da napravim ta divna dekorativna peciva. medjutim, bilo mi je zanimljivo da napravim od testa i puzice, a premazivala sam ih topljenim sirom, pa rolala i seckala.
Na mestima gde je bio topljeni sir, pecnulo se malo jace pa su i puzici izuzetno dekorativni.




Coko bombice sa visnjama su pravljene cak tri puta, toliko su nam se dopale.
Inace jedna mali osvrt na nesto sto je Ana napisala ...
Kaze da se koriste smrznute visnje jer one lepo hlade smesu pa se bolje prave kuglice. Moram da te ispravim Anci, nema to mnogo veze sa hladjenjem, :) Smesa je odlicna i jako se lepo sa njom radi, ali odledjene visnje koliko god ih ocedili, cure i cure i onda se malo teze formira kuglica jer se smesa od soka malo razmljackavi. Moze i smrznute, moze i odledjene, ali bolje prva varijanta jer se lakse pravi. :*




Vanilice su ostale za kraj. Njih sam spremila, spakovala u kutiju i 'zaboravila' kako rece Ana. Stajale su par dana a onda su odnete na pokon. Mogu reci da su darovani odusevljeni vanilicama. :) Jedino sto nemam slicicu, potpuno sam zaboravila da ih fotografisem. Posledica nevesele svakodnevnice, sta se moze.

Zelim svima lep provod veceras!

петак, 18. новембар 2011.

Burek

Volimo burek i to bas!
Relativno blizu nam je Pekara Trpkovic, pa kada zelimo da se pocastimo dobrim burekom pazarimo tamo. Najcesce klopamo prazan, takav najvise volimo, mada u sve ostale varijante nemamo bas poverenja bez obzira je ova poznata pekara u pitanju. Nekada im burek sa sirom ili mesom bude super, a nekada jedes uprzeni luk ili prokiso sir. Dobar burek se danas ipak tesko nalazi. :(
Znam da je za Bosance burek samo ona pita sa mesom, a sve ostalo su pite, ali se u Srbiji pod burekom podrazumeva svaka pita slozena na nacin kao taj burek sa mesom. ... i to je jednostavno tako, tako smo navikli i za nas je sve to 'burek'. Nemojte nas ispravljati, hvala!  :)))


Dugo sam gledala link sa kulinarike Burek u slici i reci koji je ostavila tamosnji clan @mamamaja. Radi se o 'Niskom bureku' tako su ga patentirali, i ona ga pravi u tom primeru sa sirom. Nisam se usudila da i ja isprobam, posto je za mene burek iz pekare bio nesto sto sam mislila da je prosto nemoguce napraviti u kucnim uslovima. Onda sam, pocevsi sa blogovanjem, videla krug Kuvarijacija kada je 11 blog-erki pravilo taj burek i to vise nego uspesno. Trebalo mi je ipak celih godinu dana da se osmelim da ga napravim. Kada je njima upselo, nije bilo razloga da ne uspe meni. Svoj prvi burek sam napravila pre nepunih mesec dana i od tada sam ga pravila nekoliko puta. Jednom sa sirom kad sam bila kod mame u zelji da njoj pokazem sta sam otkrila, a ostale varijante su bile prazne, onako kako ga Deki i ja najvise volimo.
Da li je burek uspeo? Citiracu vam svog brata koj je veliki gurman i ima najosetljivije nepce u familiji :))))
"Vidi stvarno burek, i to odlican burek!'

A sta vam je potrebno za burek:
  • dobra volja i malo strpljenja
  • 500g brasna
  • 300ml mlake slane vode (1 kasicica soli)
  • 120ml ulja i 100g masti
U pocetku sam radila sa manje ulja, ali sam onda pojacala jer bi mi uvek neka jufka virila iz masnoce.

Postupak je jednostavan.
Zamesi se brasno sa slanom vodom. Mesi se 10-15min da se testo dobro izradi i postane elasticno. Zatim se podeli na 6 jufkica. Pravim sest jufkica jer mi je mali sto, a cilj mi je da razvucem sto tanje. Istopi se mast i doda ulje. Taj rastop mora biti mlak, ni slucajno vruc da ne skuvate testo.
Svaka jufkica se rasklagija na velicinu srepice u kojoj je rastop masti i ulja. Zatim se, jedna po jedna, ubacuju jufkice. Mora da se vodi racuna da svaka pre ubacivanje prethodne bude dobro potopljena da se ne bi zalepile jedna za drugu. Jufkice u masnoci stoje pola sata.
Nakon pola sata spremne su za razvlacenje.
Iz serpice pazljivo pokupite malo masnoce pa dobro nauljite povrsinu na kojoj radite. Izvadite prvu jufkicu. Ona se vec pri tom vadjenju tegli kao zvaka. Spustite je na sredinu stola, pa polako dlanovima rastanjite od sredine ka spolja do nekle. Ako se negde napravi rupa, ne panicite, desava se. Zalepite nekako rupu za sto i povlacite dalje. Nakon tog pocetnog razvlacenja, vucite testo tako sto cete da hvatate za krajeve, i odizete blago testo od stola. Sto tanje razvucete, burek ce biti lepsi. Pokusajte da oni krajevi testa budu sto tanji. Ja sam ih malo prstima na kraju ispretiskala i rastanjila. Izvinjavam se na losim fotografijama i sto nemam kompletan postupak. Jednom cu nekog namoliti da stoji uz mene i fotka pa cu azurirati ovaj post. U svakom slucaju, na pocetku sam linkovala @mamamajin recept pa tu bogledajte slicice. Na slici ispod vidite samo taj pocetak kada sam dlanovima razvukla. Posle toga sam vukla za krajeve i razvukla preko cele povrsine stola koru.


Zatim ide preklapanje.
Ako imate nadev, stavite mali deo na sredinu razvucenog testa. Testo odignite sa stola sa jednog kraja pa prebacite na drugu stranu. To radite lepo u krug da dobijete jednu gomilicu malo uzu od tepsije u kojoj pecete. Trudite se da prilikom tog prebacivanja zarobite sto vise vazduha ispod testa da bi se burek sto lepse izlistao tokom pecenja. Zato su nam one rupe prilikom razvlacenja neprijatelji, jer sto vise rupa napravimo, manje cemo vazduha zarobiti tokom preklapanja.
Napravljenu i ispreklapanu koru sklonimo sa strane.To radimo tako sto pazljivo podvucemo ruku ispod testa, pa onda i drugu i tako prebacimo. Ne plasite se ako kori malo promenite oblik, sve to prilikom pecenja dodje na svoje. Mozete da je stavite na neku na serpu okrenutu naopako, pa ce sledeci korak biti laksi.

A sledeci korak je  razvlacenje nove kore. Opet obavezno zamastite povrsinu pre razvlacenja. Kada razvucete novu koru do kraja, onda onu prethodnu stavite u centar novorazvucene. Pospete malo nadeva po toj prvoj kori pa opet preklapate u krug podizuci visoko testo u cilju da se zarobi vazduh. Sada ove dve zajedno upakovane kore prebacite sa strane, opet namastite sto i razvlacite trecu. Postupak ponavljate do poslednje kore. Kada razvucete sestu koru, i u njen centar stavite prethodne, mozete staviti nadev i ne morate. Sve prebacite u tepsiju od 28cm precnika pa stavite u rernu zagrejanu na 200C i pecete oko pola sata. Ispecen burek okrenete naopako uz pomoc velikog tanjira ili cega slicnog, pa vratite u tepsiju da se malo prohladi i slegne pre secenja. Na kraju isecete i uzivate u pravom bureku kakvom tesko da mozete danas naci u nekoj pekari.
Nekada pravim u manjoj tepsiji, od 26cm, pa onda pravim od manje brasna i vode - 400g brasna i 260ml vode, a tada smanjim i masnoce na 100ml ulja i 100g masti.

Evo jos nekih slicica bureka, rekoh pravila sam vise puta. :)))

Hvala @mamamaji gde cula i ne cula i svim devojkama koje su pravile Burek na niski nacin i na taj nacin me ohrabrile da ga i ja isprobam!

среда, 09. новембар 2011.

Crni hleb ili ...?

Priznajem, ne razumem se mnogo u tipove brasna. Znam za ovo 450, 550 meko-ostro i to je kraj mojih interesovanja za "TIP". Cak i kada procitam nesto na tu temu, s obzirom na to da lose pamtim brojeve, zaboravim koje je brasno koje. Jedino sto sigurno znam da je brasna belje sto mu je TIP manji i samim tim manjeg kvaliteta, iako je belje brasno cenjenije za izradu finih peciva posto mnogo bolje raste i ima lepsu boju.

Skoro sam kupila crno brasno. Pise lepo "namensko psenicno crno brasno za hleb i peciva" TIP 950. Rekoh, velika brojka to je valjda to. Malopre iz ciste radoznalosti krenem da gledam po mrezi (po ko zna koji put) te tipove i lepo se zbunim. TIP 950 psenicnog brasna ne postoji. Postoji 850 koje je za polubeli hleb, i brasna 1100 i 1600 koja su za crni. Ovo 950 postoji kao tip za razeno i psenicni griz.


I tako ... nemam pojma sta sam ja to u stvari kupila, valjda nesto izmedju brasna za polubeli hleb i brasna za crni hleb. Kad vec pricam o psenicnom brasnu, hajde da ga sortiram.

IZVOR

Prema granulaciji pšenična brašna se svrstavaju u krupičava, oštra, meka i puder brašna.
Krupičava brašna su sa promerom čestica od 200 do 300 μm. Ona se koriste u proizvodnji testenina,a skoro nikad u pekarskoj proizvodnji.
Oštra brašna su sa promerom čestica od 180 do 210 μm. Ponekad se koriste u pekarstvu za neke specijalne proizvode. Odlikuju se oštrim
opipom po čemu dobila ime.
Meko brašno je sa granulacijom do 180 μm. Ono je najpogodnije za proizvodnju hleba i peciva, a za većinu drugih pekarskih proizvoda.
Puder brašna su sa česticama ispod 80 μm. To su fino izmlevene čestice velike specifične površine. Ova brašna se uglavnom koriste za specijalne pekarske proizvode.
Pšenična brašna su svrstana u tipove, a tipizacija je izvršena na osnovu sadržaja mineralnih materija odnosno, udela pojedinih delova zrna.
Tip 400 potiče iz centralnih delova endosperma pšenice a proizvodi se sa različitom granulacijom. Osnovne karakteristike tipa 400 su nizak sadržaj mineralnih materija, masti, proteina i vitamina i visok sadržaj skroba. Brašno tip 400 koristi se za izradu mlečnog peciva i drugih pekarskih proizvoda kod kojih se traži izuzetno bela boja.
Tip 500 ili belo brašno proizvodi se u najvećoj količini, a potiče iz centralnih delova endosperma. U njemu ima i perifernih delova, što mu daje nešto tamniju boju, povećan sadržaj mineralnih materija, proteina,
masti i vitamina na račun skroba, što ga čini nutritivno povoljnijim od brašna tipa 400. Od brašna tipa 500 proizvode se hleb i svi drugi pekarski proizvodi.
Tip 850 potiče iz centralnih delova endosperma ali sa znatno više usitnjenih čestica aleuronskog sloja i omotača zrna čime mu se povećava sadržaj mineralnih materija, proteina, masti i vitamina. Tip 850 služi uglavnom za proizvodnju polubelog hleba i peciva.
Tip 1100 je sa velikim udelom usitnjenih čestica perifernih delova zrna to ga čini nutritivno od brašna ostalih tipova. Hleb i pecivo od brašna tipa 1100 je znatno manje zapremine nerazvijene strukture.
Kako god, ja dobih jako finu veknicu. Ne mesim tako cesto hleb mada mi njegova priprema predstavlja najmanji napor. Mesenje hleba je nesto sto bukvalno odradim usput.
Kada mesite hleb potrebno je da znate dve stvari:
- da se hlebno testo dugo mesi i narasta nekoliko puta, odnosno da je pozeljno vise puta premesiti testo
- da je prilikom pecenja hlebu potrebno obezbediti vlagu da biste dobli lepu tanku mekanu koricu ili ga nakon pecenja umotati u mokru krpu, mada je meni prva "tehnika" bolja.





Za ovu veknicu sa slike sam iskoristila recept sa kesice brasna, mada tu u sustini nema neke mudrosti. Na kilo brasna ide pola litre tople tecnosti, kasika soli i minjon kvasca. Kod tamnijeg brasna ode malo vise vode nego kada koristimo belo brasno.

Hlebic sam ispekla u kalupu 25x10x8cm i to nije do vrha ispunio kalup jer sam pravila samo od 250g.

Potrebno je:

  • 250g crnog brasna
  • 5g svezeg kvasca
  • na vrh kasicice secera
  • pola kasicice soli
  • 130ml tople vode

Postupak pripreme:

Izmesati so sa brasnom. Napraviti udubljenje u brasnu pa uliti vodu u kojoj je prethodno rastvoren kvasac sa malo secera. Kvasac nije ostavljen da naraste. Dobro umesiti testo i mesiti energicno desetak minuta. Prekriti pa ostaviti na toplom mestu da se uduplira, obicno treba oko pola sata.
Nakon toga premesiti testo, opet energicno i opet desetak minuta. Prekriti pa ostaviti da raste nekih petnaestak minuta.
Kalup za hleb obloziti papirom za pecenje koji je prethodno nakvasen i dobro ocedjen.
Premesiti testo i treci put, oblikovati veknicu i staviti u kalup. Zaseci hleb ostrim nozem, prekriti i ostaviti da se opet uduplira.
U medjuvremenu ukljuciti rernu na 250C pa kada je hleb u kalupu narastao a rerna se zagrejala, smanjiti na 220C (ovo je kod mene 220 i 200C jer jace pece rerna) pa ubaciti hleb da se pece. Kalup mozete prekriti alu folijom kako obicno kod mene mora da se uradi, da se odozgo hleb ne ispece pre vremena. Peci hleb oko pola sata, pa skinuti foliju i dopeci jos desetak minuta.
Ako ste tokom pecenja stavili serpicu sa vodom, peceni hleb samo umotajte u suvu krpu dok se ne ohladi.
Ako niste stavili serpicu, onda umotajte u krpu koju ste nakvasili vrucom vodom pa dobro ocedili.
Hleb po zelji moze da se premaze mesavinom ulja i vode za lepsu i meksu koricu i/ili da se pospe nekim semenkama.
Jako je lep i preporucujem da ga povremeno umesite narocito ako imate klince. Domaci crni hleb ce pre prihvatiti od kupovnog koji i nije crne nego fals-obojeni hleb. Pojescete nesto ukusno a zdravo. Meni je jako lep dorucak ovaj hleb namazan puterom i ajvarom. :)
Pozdrav za Svetlanicu i Tinu! :))


Nana Anine kiflice sa sirom - uputstvo u slikama

Iako sam zarko zelela, predlozila, glasala i navijala za Majine Reform kocke, u glasanju za novembarske kuvarijacije uspelo mi je da pobedim samu sebe :)))) Naime, Tina sa bloga Tina's Cookings  je isprobala pa predlozila kiflice moje nane, i na kraju te nanine kiflice su uspele da izadju na prvo mesto sa brojem glasova. Ipak ja od kocki ne odustajem, vidimo se u decembru tamo kod predloga :))

Posto sam u postu u kome sam ih predsatvila samo napisala postupak, evo sada i slikovitog prikaza izrade kiflica. Nadam se da se iskusne domacice nece ljutiti, ovo je ipak za sve one koji bi da probaju a nisu bas vesti sa testom. Kako sam i sama pocela da mesim tek pre par godina, meni je znacilo da vidim postupak, pa se vodim time.



Necu pisati nista, bice samo dosta slika. Naglasicu sledece:

1. Pre svega sam izvadila margarin i pripremila ga - isekla na kockice i odvojila 4 komada za premazivanje.

2. Imala sam jako tecan fil pa ga nisam redjala uobicajeno, na sve trouglove od jednom. Vadila sam svaki trougao iz kruga sa strane pa stavljala fil i mucila se da umotam a da mi ne iscuri. Slicicu pozajmljujem iz prethodnog posta.

3. Posto sam u fil stavila jedno zumance umesto celog jaja, umutila sam dva belanca, ali je jedno sasvim dovoljno za premazivanje kiflica.

4. Uspelo mi je da zamesim odvise mekano testo, pa sam samo malkice dodavala brasna ispod testa prilikom razvlacenja i par puta umocila prste u brasno dok sam formirala jufke. Ako se to i vama desi, slobodno pridodajte malo brasna, ali samo mrvicu, tek toliko da mozete da radite sa testom a da i dalje bude izuzetno mekano.

Kad god zelim da spremim sa planom da to zavrsi na blogu, obicno  nesto ne ispadne kako treba, pa ni ovog puta nije bilo drugacije. :(

Ako ima dodatnih pitanja, ostavite komentar ili se posluzite kontakt formom na blogu

Recept za kiflice pogledajte OVDE a sada slede slicice:

















понедељак, 31. октобар 2011.

Zagorski štrukli

 Za ovomesečni krug Kuvarijacija izglasani su Nadini slatki Zagorski štrukli. Pošto su na glasanju bila dva recepta za štruklice, Nadin i Tadejin - slatke i slane, rešila sam da isprobam oba i da ih predstavim zajedno.

Tadejini Zagorski štrukli

Pravila sam ih tri puta i svaki put su bili drugačiji. :) Originalni recept možete pogledati kod Tadeje. Ja sam pravila prvi put tacno po receptu sa stastojcima i na način koju si meni odgovarali jer je u receptu ponudjeno opciono kuvanje i/ili pečenje; sledeca dva puta sam smanjila količinu sira sa 500g na 350g.

Za 12 štruklica potrebno je:
  • 125g mekog TIP 400 i 125g oštrog TIP 400 brašna
  • 1 kašičica soli
  • 1 jaje
  • 1 kašika ulja - 15ml
  • 100ml mlake vode
za fil:
  • 500g kravljeg sira
  • 1 jaje
  • 100ml kisele pavlake
  • soli po potrebi
  • ulje za prskanje kore
za pečenje:
  • 1 pakovanje Imlekove slatke pavlake - 250ml
  • putera za podmazivanje posude

Prvo pravljenje:

Od sastojaka za koru sam zamesila jufku. Jufku sam mesila desetak minuta, jer iz nekog prethodnog iskustva znam  da sto se duže mesi, to će kora lepše da se razvuče. Jufku sam podelila na pola iz predostrožnosti (ako ne uspem sa prvom, imam drugu jufku), premazala kašikom ulja, prekrila providnom folijom i ostavila da odstoji 30 minuta.
Neki stari nadstolnjak sam ovlaš posula oštrim brašnom pa malo rukom poravnala. Ne valja da je puno brašna niti da ga je malo jer se kora posle lepi. Koru sam razvukla samo oklagijom. Nešto sam bila ubedjena da kora treba biti deblja, tako da po nekoj mojoj proceni nije bilo potrebe da je vučem još i rukama.
Stavila sam pola fila, ostatak kore premayala zejtinom, zamotala, isekla tacnicom na 6 delova i sve od jednom spustila u lonac sa posoljenom kljucalom vodom.


Vodu sam stavila da provri malo pre nego što sam krenula sa razvlačenjem. Štruklice su se kuvale nekih par minuta, pa sam ih vadila rešetkastom kašikom i ubacila u keramičku posudicu, pre toga bogato naputerisanu, u koju taman tih 6 lepo stane. Imam dve iste posude, a kako se uvek plašim da mi ne iskliznu dok ih vadim iz rerne, ja to lepo upakujem u četvrtasti dublju tepsiju. Preko se nalije pavlakom i ubaci da se peče.


 Bili smo jako zadovoljni dobijenim testom. Štrukle su nam baš fino legle. Ukus je jako fin, jer jedete testo skuvano pa zapečeno u puteru i pavlaci. 

Drugo pravljenje

... onda sam krenula da malo istražujem po mreži i na dosta mesta pročitala da se testo razvije što je moguće tanje. Nije mi bilo druge nego da radim popravni. Da li meni razvlačenje testa ide od ruke ili se zaista misli na skroz tanku koru ne znam, sve u svemu preterala sam. Možda to tako treba ali nam se sada ova tura nije ni malo dopala. Skuvane štrukle su se razmljeckavile jer su korice bile pretanke, a dodatno kuvanje u rerni im nije mnogo pomoglo. U nekom trenutku sam ih pošećereila setivši se da za kuvarijacije pravimo slatke, i tek onda su bile prihvatljivije za jelo. Evo sličica pripreme. Da napomenem da sam one debele krajeve kore odsekla pa zarolala pomoću stolnjaka.




Treće pravljenje

I dalje sam bila ubedjena da su mi prvi put kore ispale previše debele iako je ukus bio izuzetn dobar, pa sam rešila da napravim ponovo, ovog puta sa srednje debelim korama, malo tanje nego prvi put. Na žalost nemam sličice izrade pa ćete morati da mi verujete na reč. :)
Sve je opet isto samo što su sada kore srednje debljine. Na kraju je rezultat takav da je bolje nego prethonog puta ali i dalje one prve štrukle vode i zaključujemo da su one bile najbolje i da, ako ih prethodno kuvam, da bi nama bilo po ukusu kora mora biti debela.

Nadini Zagorski štrukli

Naoružana iskustvom u pravljenju slanih štruklica, bezbrižno sam se upustila u pravljenje slatkih. Moram da napomenem da se slatko dobija tako što se posipa prah šećerom kada su ispečene, ili ako ih samo kuvamo, možemo ih valjati u prezle kao knedle. U suštini možete slatki sastojak izostaviti ako volite slane, pa sam tako pravila pola - pola. Originalni recept možete da pogledate kod Nade.
Ja ću citirati njen recept jer nisam ništa menjala sem količine sira koju sam smanjila.

Potrebno za tijesto :

300 g glatkog brašna
malo soli
1 jaje
2-3 žlice ulja + za premazivanje
1 dcl mlake vode
maslac za podmazivanje

Za nadjev:

1/2 kg svježeg sira
1 dl kiselog vrhnja
1 jaje, malo soli

Za prelijevanje :

3 dl slatkog vrhnja
1 jaje, malo soli

Šećer u prahu za posipavanje (po želji)

Postupak :

1 . Od brašna, jaja, ulja i mlake vode zamijesite glatko tijesto. Umijesite ga u oblik kugle i premažite s dvije žlice ulja, pa ga ostavite 30-tak minuta na sobnoj temperaturi.
2 . Na stol stavite stolnjak na kojem čete razvlačiti tijesto, pospite ga brašnom, pa stavite na sredinu odstajalo tijesto. Prvo ga malo rastanjite koliko ide s valjkom, zatim rukama razvucite da tijesto bude što tanje i prekrije veći dio stolnjaka.
3 . Za nadjev  izmješajte sir s vrhnjem, jajem i malo soli, pa ga rasporedite uz rub tijesta naokolo.Središnji dio tijesta nakapajte i razmažite uljem. Pomoću stolnjaka zarolajte nadjeveno tijesto.
4 . Pećnicu zagrijte na 200 C. Uz pomoć tanjeg ruba tanjurića izrežite štrukle jednake veličine. Slažite ih u kalup premazan maslacem i pecite 30-tak minuta u prethodno zagrijanoj pećnici dok ne dobiju lijepu žutu boju. 10-tak minuta pred sam kraj pečenja štrukle prelijte mješavinom slatkog vrhnja, jaja i malo soli. Zapecite. Poslužite tople.
5 . Za one koji vole kuhanu varijantu štrukli, umjesto slaganja u kalup zakuhajte ih kratko u kipućoj posoljenoj vodi i prepržite s krušnim mrvicama na malo maslaca.

Razvila sam srednje tanko testo ovog puta jer nisam kuvala štrukle. Nakon što su se ispekle i ohladile, deo sam, nepošećerene, spakovala suprugu za doručak. Pitala sam kakve su bile i rekao je da je testo i dalje bilo fino i ukusno. Ono što se pojelo u slatkoj varijanti bilo je "oplemenjeno" Linoladom :))) Mogu reći da su jako fine i kao slatke.
Ipak su nam i dalje "naj" bile one prve debele štrukle.
Kod Sanele sam našla uputstvo za seckanje  testa, pa pogledajte i njen recept i način na koji ih ona pravi. Iako se u raynim krajevima Hrvatske štrukli drugačije prave, ona kaže da su za nju original samo oni koji se kuvaju. Mislim da mi kod Nadinog recepta  fali to kuvanje u vodi pre pečenja, jer ono ipak daje neku specifičnost štruklima. Bez toga mi štrukli više liče na neku masniju pitu sa sirom, iako moram opet da podvučem da su bili jako ukusni i fini i sutradan.



Kratak rezime:

- ako se rešite da ih kuvate pre pečenja, prepručujem da razvučete debelu koru
- ako se rešite da ih ne kuvate, onda neka kora bude srednje debljine
- ako ste previše tanko razvukli, nemojte da ih kuvate, odmah složite i pecite u rerni. tanko razvlačenje ne preporučujem, napomena je za slučaj da ste se zaneli. :)))

Ko nije probao, neka ih obavezno proba, a koju varijantu, to već ostaje na vama.

петак, 28. октобар 2011.

Svinjetina u sosu sa lovorom i timijanom

Ovaj način spremanja mesa je nastao kao neki miks od Lovačkih snicli i gulaša. Razlikuje se od lovačkih po tome sto se meso ne valja u brašno i prži pre kuvanja (da bi ostalo u obliku šnicli), a od gulaša po tome da ide mnogo manje luka. Ovo je neki moj izmiksovani recept, nastao u želji da pojednostavim spremanje lovačkih. Ovog puta sam dodala i timijan koji nam je kao namirnicu zadala Katarina sa bloga Laka kuharica, a sve u okviru igrice Ajme koliko nas je. Timijan je zaista oplemenio ovo jelo i kako je to sama Katarina u komentaru na prethodni post jako lepo rekla "malo začina čini ogromnu razliku da li je nešto samo dobro ili je izuzetno".

Za dve porcije, potrebno je:
  • 350g svinjetine od ruže isečene na snicle
  • 1 velika glavica crnog luka 
  • 2 čena belog luka
  • 5 kašika ulja
  • suvi lovorov list
  • 1 kašičica listića sveže majčine dušice
  • soli po ukusu
  • biber u zrnu
  • malo začina C za meso
  • malo aleve paprike
  • 800ml vode
  • za "zapršku" kašičica brašna razmućena u oko 50ml vode

Način pripreme:

... je ono što volim kod ovog jela. :)))
Šnicle se operu i istrljaju (posole) začinom C. Luk (crni i beli) se isecka na sitne kockice pa uprži na ulju. Zatim se dodaju šnicle, pa naliju vodom. Doda se lovorov list, biber, aleva, timijan i malo soli. Pusti se da provri, smanji vatra, pa poklopi i kuva na jačini ringle da voda u šerpi lagano ključa.

Meso se kuva skoro dva sata, možda i malo duže, dok se lepo ne raskuva svaka šnicla i dok se količina tečnosti ne smanji toliko da se već skoro dobio sos. Zatim se napravi zaprška, doda u meso i pusti još par minuta da se ukuva uz povremeni mešanje.
Timijan je dao tako lep ukus ovom jelu da ću od sada uvek da ga koristim, svež ili suv šta budem imala. Zaista mi postaje omiljeni začin!

Najlepši prilog uz ovo meso, nama je pire krompir.


Minut kasnije :)))))



уторак, 25. октобар 2011.

Đuveč sa mlevenim mesom i majčinom dušicom - "ajme!"

Kada je Katarina sa bloga Laka kuharica zadala timijan kao namirnicu za ovomesečni krug igrice Ajme koliko nas je, našla sam se u problemu. Majčinu dušicu ne trošim ni kao čaj, a tek ne u ishrani. Inače sam u zadnje vreme postala malo "tvrda" za travke što i nije pohvalno. Koristim u kuvanju najviše peršunov i celerov list, omaknu se bosiljak i origano a na polici sa začinima stoji koješta kupljeno da se ima. Istražujući ovu biljku, videh da joj je primena u kulinarstvu veoma velika i da se može bukvalno svuda koristiti. Kao sušena, duplo je jače arome, pa to uvek treba imati u vidu kada se koristi.


Prvo  sam imala problem da nadjem svežu biljku, pa onda da uopšte nadjem bilo kakvu varijantu. Razume se da sam tražila "ispred kuće", ali čekanje se isplatilo! Dobiše u Maksiju napokon i majčinu dušicu pored ostalog začinskog bilja koje se od skoro pojavilo tamo u malim saksijama.
Kada sam problem nabavke rešila, trebalo je da smislim šta ću da napravim. Neću gnjaviti idejama, možda nešto i napravim do kraja kruga, sve u svemu, danas sam neplanirano spremila đuveč sa baš dosta majčine dušice.


Đuveč nije moje omiljeno jelo, čak mogu reći da mi je mrsko. Nekako mi aroma krompira i paprike zajedno ne odgovara, a pirinač u celoj toj kombinaciji isto ne volim. Jedem ga kad moram. Dejan ni tada, on će radije da trpi gladan. Pa zašto sam ga spremila? Zato što sam imala u frižideru neko povrće koje je propadalo i 200g mešanog mlevenog koje je pod hitno moralo da se upotrebi. Tako mi je palo na pamet da to spakujem u đuveč i da natrpam timijanom pa da vidim može li se to tako pojesti. Mogu vam reći da i te kako može! Travka je tako lepo aromatizovala đuveč, da bih uvek mogla ovako da ga jedem.


Za dve obilne porcije potrebno je:
  • 1 baš veliki krompir ili dva manja
  • 1 velika glavica crvenog luka
  • 1 velika šargarepa
  • 1 veći paradajz 
  • 1 - 2 crvene mesnate paprike
  • 1  supena kašika pirinča
  • puna šaka sveže majčine dušice
  • so
  • 50ml vode
Pre svega sam ošišala biljku. Biljka se seče makazama (nađoh uputstvo) na polovini. Obrstila sam je malo više, šta da radim. :( Oprala sam listiće pa ih osušila u salveti. Đuveč sam ređala u šerpicu, mada možete i u đuvecaru - dublju tepsiju najčešće četvrtastog oblika. Ovo jelo nema tendenciju rasta već opadanja, pa slobodno natrapjte povrćem i mesom đuvečaru skoro do vrha.
Mleveno meso sam kratko prodinstala na ulju da bi se formirali komadići jer mi je tako lakše da ga posle rasporedim.
Prvo sam oljustila i na tanje komade isekla krompir. Kako sam koji sloj redjala, tako sam po malo solila. Dakle, isao je red krompira, posoljeno, stavljeno malo timijana. Zatim sam isekla luk na rebarca. Onda sam stavila mleveno meso pa posula listićima timijana. Skidala sam listice sa drškica svuda gde je moglo. Preko sam nasekla šargarepu na kolutove, onda dodala ravnomerno kašiku pirinča. Paradajz sam ogulila i isekla na komadice i na kraju odozgo dodala papriku iseckanu na kockice. Sve sam zalila samo sa 50ml vode, malo kašikom ispomerala povrće, da ne poremetim mnogo redosled ređanja, prekrila folijom pa stavila u rernu. Rernu tek tada uključila na 200°C i od tog momenta do prve provere prošlo je oko sat vremena.
Nakon otprilike 1 sata, otklopila sam serpicu i malo sabila povrce na dole da ispliva voda i masnoća. Masnoća je ona ista u kojoj se prvobitno prodinstalo mleveno meso. Tako otklopljeno sam vratila u rernu pa ostavila još jedno pola sata da sva voda ispari i da se lepo zapeče.
Đuveč je sasvim prihvatljivog, za mene, ukusa. Ko ga voli, sigurna sam da bi mu se još više dopao ovakav sa jakom aromom majčine dušice.
Može se napraviti i sa nekim šniclama ili piletinom. U tom slučaju meso naredjajte na vrhu.
Ako vam se količina pirinča čini malom, uzmite u obzir da moja mama, na šerpu toliko veliku da taman stane u njenu veliku rernu, stavi jedva 100g pirinča. Pirinač ne bi smeo po mom mišljenju da dominira, nego da više ima ulogu skupljača vode i masnoće.


LinkWithin

Related Posts with Thumbnails