Tepseštija

Mnogo pre nego što sam uopšte počela ozbiljnije da se bavim kuvanjem, krenula sam sa sakupljanjem recepata. Da se nađe ...

Pored mamine i nanine sveske, iz kojih sam prepisivala omiljene recepte, glavni izvor su bile novine, najčešće nekadašnja Ekspres politika i ženski magazini. Bazar je bio časopis koji sam redovno kupovala, a u njemu su se, uglavnom u svakom broju, nalazili mali kuvari.

Pored Bazorvih svetskih kuhinja, recepata od određene namirnice (krompir, jaja, pirinač, meso, riba itd) pa stranica posvećenih tortama, predjelima, glavnim jelima ... povremeno se moglo naići i na recepte stare srpske kuhinje. Ovaj recept je jedan od takvih.

Ne znam koje godine je izasao taj broj Bazara, ali je bilo baš davno. Novinar Mika Dajmak i njegov drugar fotograf Bata Patrnogić, obišli su Veliku Hoču, na Metohiji i sa tog putovanja doneli malu zbirku srpskih starinskih jela, a ja sam, živo se sećam, sa uživanjem iščitala tu reportažicu i sve recepte koje je Mika Dajmak ispisao u svom prepoznatljivom stilu. Uz svaki recept je išla i preporuka za vino, jer je Hoča bila uvek poznata i po dobrim vinima.

Pored raznih, čorbi, čorbaluka, červiša, janija, mesa, tučenih paprika pečenih i suvih, pasulja, pogača i ostalih đakonija, jedan mali deo je pripao i poslasticama. Alva, gurabije, Pita baranica i Tepseštija.

Sve četiri poslastice su mi zanmiljive, ali sam kao prvu, isprobala Tepseštiju, poslasticu čije se ime malo teže zakotrlja preko jezika, ali nešto zaista jednostavno, a savršeno puno ukusa. Logičan izbor, s obzirom na to da volimo kolače zalivene šerbetom.

Sličicu origanalnog recepta vam neću postaviti, jer mislim da je malo opasan po domaćice. :D Plašim se, da bi neko mogao samo to da, brzopreletno gledajući blog, pročita i da budem odgovorna za neke opekotine. Bolje ne. U čemu je fora. Kod originala piše da se šećer za testo prži u ulju, pa doda voda i onda skloni sa vatre. Sad zamislite da neko bukvalno tako uradi i krene da mu eksplodira iz posude vrelo ulje i karamel od šećera. Napisaću kako sam zaobišla tu varku i kako bi moglo i tako da se napravi uz oprez. Ne znam da li je Mika pogrešno zapisao ili mu je neko sa čudnim smislom za humor davao recept. ... ili ja ne znam nešto što drugi znaju, sve je moguće :))

Mere za kolač sam smanjila na trećinu, jer bi mi u suprotnom trebala neka ogromantna tepsija i ista tolika rerna. Količinu šerbeta sam pojačala, pa kolač sečem na kocke, a originalno treba na rombove. Pošto ima više šećera, sve se nakon hlađenja dosta lepi, tako da se rombovi, odnosno njihovi ćoškovi mnogo izmrve. Kocke su zahvalnije.

Idemo na recept. :)

Potrebno je:

• 330ml ulja
• 60g šećera
• 100ml vruće vode
• 450g brašna
• 100g srednje krupno seckanih oraha

za zaliv:

• 350g šećera
• 1 kesica vanil šećera 
• 200ml vode
• kašika soka od limuna

Vanil šećer i limunov sok sam pridodala, nema ga u originalu. Može se napraviti i duplo manje zaliva (šerbeta), mislim da bi bilo dovoljno. Ova moja varijanta mora u korpice, jer se stajanjem baš zalepi za tanjir. Ovako posložene su bile samo za slikanje.

Priprema:

I varijanta:
Prvo u šerpici zagorimo 60g šećera. Iz nekoliko puta sipamo. Kada se prva tura otopi u tečno, sipamo sledeće, pa tako još jednom, dok se ne karamelizuje i dobije braon boju. Sklonimo sa ringle, sačekamo da se kratko prohladi, pa zalijemo vrućom vodom i mešamo da se sav karamel rastopi. Ulijemo hladno ulje i sve malo izmešamo i vratimo na ringlu da se zagreva, ali pažljivo i ne previše, da ne bi krenulo da prska. Preporučujem ovu varijantu.

II varijanta:
Zagrejemo ulje, pa u njemu pržimo šećer dok ne dobije karakterističnu crveno-braon boju. Izmešamo i videćemo kako se dobio kao neki sloj karamela u ulju. Sklonimo sa ringle i pustimo da se maltene potpuno ohladi. Onda ulijemo vruću vodu i izmešamo, po potrebi još malo dogrejemo.

Dalje ...
U toplu mešavinu ulja, šećera i vode, sipamo deo po deo brašna i mešamo da se dobro sjedini. Na pola ubacivanja brašna, uspemo seckane orahe. Brašno baš mora dobro da se izmeša, da smesa apsolutno svuda bude jednake boje. Smesa neće biti kompaktna, nego malo mrvičasta. Ako je bas previše suvo, dodajte samo kašiku, dve vode, ali ne smete da dobijete nešto što liči na pastu, mora biti blago mrvičasto.

Sada uzmemo nepodmazanu tepsiju prečnika 24-26cm i ubacimo smesu. Rukama dobro utabamo smesu, da bude ravna. Oštrim nožem sirovu smesu isečemo na rombove ili na kvadrate i stavimo da se peče oko pola sata na 180°C.

Pošto ima puna ulja u smesi, ona će krenuti da raste i da se lista. Peče se lagano i na manjoj jačini rerne, kako bi se ono brašno unutra dobro ispeklo. Kada poprimi tamnije braonkastu boju i odvoji se od ivica, gotovo je.

Dok se smesa peče, kuvamo zaliv.
Šećer prelijemo vodom i sačekamo da počne da vri. Kada provri, kuvamo 10 minuta. Negde pred kraj ulijemo sok od limuna, kuvamo još par minuta i sklonimo sa vatre.

Ispečeno testo ponovo po onim prvim rezovima isečemo i tako vrelo, zalijemo šećernim sirupom. Pokrijemo alu-folijom ili krpom nakvašenom u vreloj vodi, pa ostavimo da se ohladi. Može se jesti odmah po hlađenju, a još lepše je kada prenoći u frižideru.

Meni je ova poslastica pravo otkriće. Mnogo, baš mnogo mi se sviđa. Dekiju isto, ali je poslednji put došao na ideju da bi bilo dobro da se sve zalije i čokoladom. Moraćemo i tako da isprobamo.

Toplo preporučujem ove kolačiće, a pri tom su pogodni i za dane posta na ulju. Neverovatno je kako se od samo par sastojaka može dobiti ovako jedan savršeni slatki zalogaj.

Prijatno!